Američki vojnik nađen posle 44 godine u Vijetnamu - zaboravio jezik i porodicu
Džon Hartli Robertson jedno je od 60.000 ugraviranih imena u Spomenik vijetnamskim veteranima u Vašingtonu, koji su njegova udovica i dvoje dece sigurno više puta posetili. Ali, šta ako Robertson nije poginuo za vreme specijalne tajne misije u Laosu 1968, kako se navodi u zvaničnoj vojnoj dokumentaciji, nego je i danas živ i zdrav?
Ovo iznenađujuće pitanje nameće novi dokumentarni film "Unclaimed" (vojnik koga nisu tražili), prema kome bivši pripadnik Zelenih beretki na jugu centralnog Vijetnama danas ima 76 godina i ne može da se seti svog rođendana, imena svoje dece i čak je zaboravio engleski jezik.
Autori filma tvrde da bi dementni mršavi čovek veoma lako mogao da bude nestali ratni zarobljenik, koji se nikada nije vratio kući.
"Narednik Robertson" je ispričao reditelju Majklu Jorgensenu da je zarobljen kada se tokom vatrenog okršaja njegov helikopter zapalio i srušio na vrh planine u Laosu. Borci Severnog Vijetnama su ga navodno odmah zarobili.
"Zatvorili su me u kavez, duboko u šumi. Onesvešćivao sam se i ponovo se budio, jer su me mučili i morili glađu. Severnovijetnamski vojnik me je tukao motkom po glavi, urlajući: 'Amerikanac!'. Onda su me tukli još jače, mislio sam da ću umreti. Nisam ni reč rekao, iako su me tukli i mučili", kaže on.
Robertson tvrdi da je četiri godine kasnije uspeo da pobegne, da se skrivao u šumi i da ga je u jednom polju našla žena, koja ga je lečila i kojom se oženio. "Pozajmio" je prezime i datum rođenja njenog pokojnog muža i registrovan je kao vijetnamski Francuz Dan Tan Ngok. Dobili su i decu, ali nema dokaza o njegovim pokušajima da stupi u kontakt sa ženom ili decom u SAD.
Uprkos nelogičnostima, koje navode na zaključak da su mu njegovi otmičari naneli teške povrede mozga, ili da je, u najgorem slučaju, emocionalno potpuno otupeo, mnogi veruju da je zaista reč o Robertsonu.
Dokumentarni film je snimljen na inicijativu veterana Vijetnamskog rata Toma Faunsa, koji želi da dokaže da je čovek za koga je prvi put čuo za vreme humanitarne misije 2008. godine, zaista njegov bivši saborac. Tom je otišao da vidi Robertsona i bio je veoma sumnjičav, preslišavao ga ne bi li ga naveo da kaže da je sve izmislio, ali on je uporno tvrdio da jeste taj čovek, ispričao je reditelj filma.
Radeći na filmu, Jorgensen je otkrio izveštaje iz 1982. godine o tome da je Robertson preživeo, što ga je navelo da se zapita zašto nikada nije uspostavljen kontakt sa njegovom porodicom da bi se to dokazalo. "Zašto su ga Amerikanci ostavili tamo sve te godine? Ima li još Džona Harlija Robertsona u Vijetnamu?", pita se Jorgensen u intervjuima "Gloubu" i "Dejli mejlu".
A zatim sam odgovara da mu je "izvor na visokog položaju rekao da ih ima i to ne zato što Vijetnamci neće da ih puste, već zato što američke vojne vlasti ne žele da se oni vrate kući". Fauns i Jorgensen su otkrili da su 2010. Robertsonu uzeti otisci prstiju u američkoj ambasadi. Faunsu je rečeno da nije bilo dovoljno dokaza koji bi potvrdili da je reč o Džonu Harliju Robertsonu.
U nastavku filma prikazan je dirljivi susret Robertsona sa vojnikom koga je on obučavao 1960. godine - i koji tvrdi da ga je odmah prepoznao. U drugoj sceni susreće se sa 80-godišnjom Džin Robertson Holi u njenom domu u Kanadi - jedinom preživelom sestrom narednika Robertsona. Džin kaže da nema sumnje da je to on.
"Kada sam uzela njegovu ruku u svoju i pogledala ga u oči, nije bilo sumnje da je moj brat", rekla je ona. Naravno, pravu istinu će pokazati upoređivanje rezultata DNK analize brata i sestre, ali ona kaže da i bez toga zna da joj on brat.
