Za siromašne je lou-kost zdravstvo
Kako bi izgledalo kada bi se bolnice vodile poput lou-kost avio kompanije? Rezultat bi mogao da zapanji ukoliko pogledate "Narayana Hrudayalaya" klinike u Indiji koje su već počele da funkcionišu po ovom principu. Na žalost, kada se uporede uslovi u njima i u našim državnim bolnicama, ispada da su naše već lou-kost.
Ove bolnice grade se iz unapred izgrađenih delova, ne poseduju klimu, a posetioci prolaze kroz kratak kurs kako bi bili u stanju da pomognu u post operativnoj nezi. Grupa koja stoji iza ovih klinika veruje da može da cenu operacije srca smanji na svega 800 dolara.
"Današnje zdravstvo poseduje fenomenalne servise. Skoro svaka bolest može biti izlečena, a ukoliko ne možete da izlečite pacijente, možete im pružiti smislen život", izjavio je osnivač kompanije Devi Šeti, jedan od najpoznatijih srčanih hirurga. "Međutim, koji procenat ljudi na planeti sebi može da priušti takvu negu? Sto godina posle prve operacije na srcu, svega 10 odsto svetske populacije sebi može da priušti vrhunsku negu".
Već poznat po svojoj "fabrici za srca" u Bangaloru, gde se obavlja najveći broj operacija na srcu na svetu, najnoviji projekti predstavljaju ultra-jeftine bolnice. Prva bolnica od jednog sprata u Misoru sagrađena je za svega 7,4 miliona dolara u roku od 10 meseci. U njoj se obavljaju operacije na srcu, mozgu i bubrezima, a Šeti se hvali kako je sagrađena samo sa delićem sredstava u poređenju sa bolnicama koje se grade u bogatim zemljama.
"Uskoro će u Londonu biti izgrađena bolnica koja će koštati preko milijardu funti, dok u Americi grade objekat sa 200-300 kreveta po ceni od 600 miliona dolara. Naš cilj je da sagradimo i opremimo bolnicu za 6 miliona dolara i za 6 meseci", objašnjava Šeti.
Objekat u Misoru predstavlja njegovu viziju budućnosti zdravstva u Indiji – model koji će dodatno pojačati reputaciju Indije kao centra za jeftine inovacije. Klima u objektima rezervisana je samo za operacione sale i odeljenja intenzivne nege, a ventilacija dolazi od velikih prozora na ostalim odeljenjima. Rođaci pacijenata koji posećuju bolnicu prolaze četvoročasovni kurs za medicinske sestre i od njih se očekuje da menjaju zavoje i obavljaju druge, manje zahtevne zadatke.
U svojoj arhitekturi Šeti je odbio model zgrade sa više spratova pošto to iziskuje skupe temelje i čelična ojačanja, kao i liftove i komplikovane protiv požarne sisteme. Najveći deo objekta unapred je izgrađen i sastavlja se na licu mesta, a pored bolnice u Misoru uskoro bi trebalo da se otvore i objekti u drugim gradovima.
Svaka od njih svoje postojanje duguje Šetijevoj bolnici za bolesti srca u Bangaloru koja je otvorena 2001. godine. U njoj se svakoga dana obavi 30 operacija na srcu po ceni od 1.800 dolara. Za većinu pacijenata ova cena može biti veća, ali oni najsiromašniji ne plaćaju ništa.
Kada posluje sa dobavljačima opreme, Šeti funkcioniše kao veliki supermarket kupujući skupe stvari, poput srčaih ventila, u velikoj količini kako bi dobio popust. Operacione sale rade od ranog jutra pa sve do kasno uveče, šest dana u nedelji. Ovaj sistem inspirisan je lou-kost avio-kompanijama koje gledaju da njihovi avioni što duže budu na nebu.
Svi hirurzi imaju po nekoliko operacija dnevno u poređenju sa hirurzima u bogatim zemljama koji imaju svega nekoliko zahvata nedeljno. "Shvatili smo da što imamo više operacija, naši rezultati opstaju bolji a cena usluge pada".
