Tuđmanov pratilac ostao bez indeksa?

Tokom saslušanja pred Tribunalom, Dušan Milošević je govorio putem video-linka. Svedočio je slično kao i tokom suđenja, ali je izneo i dopunske dokaze o optužbi zbog koje je završio iza rešetaka.

Foto: Ilustracija

Na sudu, Milošević je priznao da je bio radnik policije Jugoslavije, Službe državne bezbednosti (SDB), kao i da je obavljao osetljive poslove za vladu koja je nadgledala predsednika Hrvatske. On je nabrojao veći broj osoba, za koje je tvrdio da su bili njegovi predavači i ostao je pri tvrdnjama da je diplomski rad predao načelniku policije. Navodno nije imao kopiju kao ni diplomski rad sa fakulteta i postdiplomskih studija.

Milošević je tvrdio da je dobio indeks, ali da ga je ostavio u Srbiji, a da je u međuvremenu dokument izgubljen. Priznao je da se na fakultetu master ispit polaže pred tročlanom komisijom nastavnog veća. Ostao je pri tvrdnjama da nije morao da polaže ispit na taj način, jer je njegova teza bila izuzetno važna zbog čega je napravljen izuzetak.

Milošević je oštro negirao svedočenje Gordane Sulejmanović s Beogradskog Univerziteta. Tvrdio je da ona nema nikakva ovlašćenja da svedoči u ime fakulteta, da je neko "dobro platio da dođe u Australiju", optužujući je da je došla da lažno svedoči. Optužio ju je i da je bila pod optužbama za prevare i druge kriminalne aktivnosti, pa čak i da je čitav Defektološki fakultet, uključujući i dekan, bili pod istragom zbog korupcije.

Gordanu Sulejmanović je okarakterisao kao nepouzdanog svedoka, da nije stručna da svedoči, kao i da nema kvalifikacije za stručnu ekspertizu diploma. On je tvrdio da ne može da se isključi mogućnost da se njegov dosije zagubio ili da je pogrešno arhiviran, a da ona nije mogla da proveri svaki od 7.000 studentskih dosijea.

Milošević je za priloženu diplomu sa greškama rekao da ne može da se zaključi

da ima nepravilnosti o kojima je govorila gospođa Sulejmanović.
Na sudu je svedočila i Aleksandra Matović, koja je bila jedini svedok koju je Milošević pozvao.

Tribunal je prihvatio obrazloženje da u kombinaciji s drugim nepravilnostima na dokumentima Miloševića, i svedočenja Gordane Sulejmanović bilo nemoguće da se steknu kvalifikacije sa odseka pedagogije na defektologiji. Takođe na diplomi master i postdiplomskih studija bio je pogrešan potpis dekana. I potpis rektora je bio neispravan, a datum na diplomi bio je istog dana kada je Milošević branio diplomski ispit, što je neizvodljivo.

Zbog toga je Tribunal smatrao da nisu potrebne nove stručne ekspertize o valjanosti Miloševićevih diploma. Tribunal je smatrao da iako postoje mogućnosti da su se podaci o Miloševiću zagubili u registru, ipak nisu u skladu s drugim dokazima koji su izneti tokom suđenja. Čak ni svedočenje Aleksandre Matović, nije pomoglo Miloševiću, čulo se pred sudom.

- Nismo mogli da zaključimo iz toga da je Milošević bio student na Univerzitetu, a da ostavimo sa strane da je bio upisan na bilo kom predmetu tamo navodi se u zaključku Tribunala.

U zaključcima Tribunala navodi se i da je Milošević nudio nezadovoljavajuće dokaze, koji su postajali sve neadekvatniji kako je saslušanje proticalo. Iako je

svedočenje započeo pravilnim ukazivanjem, na slabosti kako ih on vidi iz slučaja protiv njega, kasnije je sve optužbe pravdao teorijom zavere. Milošević smatra da je suđenje protiv njega bilo namerno vođeno na nezakonit način.

Njegovi odgovori na postavljena pitanja bili su dvosmisleni. Nije bio u mogućnosti, primera radi, da kaže ime svojih teza sve dok ne pogleda u materijal, ili da li je rukopis na dokumentima njegov ili ne. Pravdao se da je rad u tajnoj službi ostavio posledice "na njegovu mogućnost da odgovori na pitanja".

- U dokumentima koje je podneo komisiji za Registraciju psihologa u Viktoriji, Milošević se predstavio da je radio kao psiholog u Jugoslaviji u periodu od 1989. i 1981. Jasno je analizom tog materijala, da je reč o lažnom predstavljanju. Takođe, primetili smo da psiholozi nisu morali da se registruju u Srbiji, na isti način kao u Australiji, a da komisije za registraciju nisu postojale u Srbiji, Jugoslaviji ili Vojvodini. To je jasan dokaz kontrasta onom što je Milošević tvrdio prilikom zahteva za registraciju, na svom CV-u da je bio registrovan kao psiholog od Komisija za registraciju u Srbiji, Jugoslaviji i Vojvodini. On nije ni u jednom slučaju, pa čak ni po svojoj verziji događaja posedovao kvalifikacije psihologa 1989, a čak nije mogao da obrazloži tu grešku.

Tribunal je zaključio da je Milošević do registracije došao na nelegalan način ili korišćenjem falsifikata.

- Želimo ovom prilikom da izrazimo svoje iznenađenje da je Milošević uopšte uspeo da se registruje u Viktoriji. Čitajući priloženu dokumentaciju iz podnetog zahteva, proističe da bi Nadzorna komisija za registraciju trebalo da se zabrine - navodi se u obrazloženju Tribunala koji je zaključio da se Milošević izbriše iz registra psihologa.

- Miloševićev postupak je bio sračunat i unapred smišljen, on je ispunio veći broj obrazaca i napravio veći broj dokumenata kako bi došao do lažne akreditacije. Miloševićev postupak je bio veoma opasan. Registracija se vrši kako bi se članovi zajednice zaštitili i kako bi se lečili samo od strane zdravstvenih radnika, koji su obučavani na profesionalni i etički način. Njegov postupak je imao posledicu da veliki broj osetljivih ljudi, kojima je bila potrebna usluga psihologa, ne dobije adekvatnu pomoć. Nema sumnje, reč je o banalnom slučaju prevare, koja je udarila u srce procesa registracije. Zbog toga nema sumnje u naš izbor da mu poništimo registraciju - stoji u presudi koju je potpisao predsednik komisije Tribunala H. Lambrik.