Milion nestao zbog lažnog psihologa

Nekadašnji službenik Državne bezbednosti Srbije, koji je posle dolaska u Australiju na osnovu falsifikovane diplome psihologa, oštetio za više od milion dolara Komisiju za osiguranje radnika od povreda u Viktoriji (Victorian NjorkCover) i Komisiju za saobraćajne nezgode (TAC), nalazi se na izdržavanju duge zatvorske kazne. Međutim, tek nedavno je Dušan Milošević iz Melburna zvanično izgubio i dozvolu za rad psihologa, na koju nije ni imao pravo.

Posle dolaska u Australiju, Dušan Milošević je, na osnovu falsifikovane diplome psihologa, "zaradio" više od milion dolara: Tek nedavno izgubio i dozvolu za rad (Foto: Ilustracija)

 

Ovo je, posle Vitomira Žepinića, drugi Srbin kojem je zabranjeno da radi kao psiholog i, neobičnom igrom slučaja, kao i Žepinić, bivši zaposleni u policiji.
Na zahtev Udruženja psihologa Australije u Melburnu, Tribunal za građanska i administrativna pitanja u Melburnu održao je krajem decembra saslušanje, tokom kojeg se ponovo govorilo o lažnom psihologu Miloševiću, koji je primorao nadležne u Komisiji za procenu medicinskih kvalifikacija stečenih u inostranstvu da rigoroznije proveravaju stručnost kandidata.
 

Prevara Dušana Miloševića zabrinula je i Tribunal za građanska i administrativna pitanja upravo zbog pitanja provera kvalifikacija i kako je bilo uopšte moguće da niko u komisiji za registraciju psihologa nije posumnjao, kako se ispostavilo, u jako naivno falsifikovana dokumenta uz pomoć kojih je radio sa ljudima.

Posle saslušanja održanog 5. decembra prošle godine u Melburnu, pred kojim se Milošević pojavio posredstvom video-linka iz zatvora, gde izdržava kaznu od pet godina i dva meseca, Tribunal za građanska i administrativna pitanja doneo je odluku da se on i zvanično deregistruje kao psiholog.
 

Lažne informacije

Kako je obrazloženo, do dozvole za rad u Viktoriji, izdatoj 15. aprila 1998, Milošević je došao uz pomoć lažnih dokumenata. Utvrđeno je da nikada nije bio upisan na fakultet i da ne postoji nijedan svedok pa ni dokument, koji bi potvrdio drugačije.
 

Prevara je otkrivena, kako smo pre nekoliko godina pisali, sasvim slučajno, dok je Milošević navodno lečio pacijente u vreme godišnjeg odmora u Srbiji, a službi NjorkCover je dostavljao na naplatu navodno izvršena savetovališta s pacijentima. Klupko je počelo da se odmotava, i utvrđenje su orgomne razmere prevare zbog kojeg je izveden na optuženičku klupu.

Postupak deregistracije pokrenut je po prijavi Udruženja psihologa na osnovu člana 193. tačka 1. Zakona o nacionalnom registru zdravstvenih radnika u Viktoriji 2009. Upravni odbor udruženja psihologa zaključio je da je Milošević njihovom ogranku u Viktoriji dostavio informacije koje su bile lažne, a posebno dokumenta koja su dovodila do pogrešnih zaključaka, pošto je naveo da je posedovao stručnu spremu stečenu na Defektološkom fakultetu Beogradskog Univerziteta. Tokom saslušanja, članovi komisije koji su odlučivali o njegovoj deregistraciji, kao i sam osuđenik, podsetili su na pravni spor koji je ušao u anale pravosuđa Viktorije, zbog najveće prevare u istoriji Komisije za osiguranja radnika od povreda u Viktoriji.

Dušan Milošević doselio se u Australiju 22. maja 1996. iz Srbije. Državljanin Australije postao je 1998, a nešto ranije 3. februara iste godine, uspeo je da se registruje kao psiholog kod Komisije za registraciju psihologa u NSNj. Istu registraciju, koja omogućava rad sa pacijentima, Milošević je zatražio i u Viktoriji, a dozvolu dobija 18. marta 1998.

U zahtevu za registraciju, Milošević je naveo podatak da je dobio diplomu iz psiholoških nauka na Beogradskom Univerzitetu 1990, a da je master zvanje psihologije na istom Univerzitetu dobio 1995. Milošević je 15. aprila 1998. zvanično registrovan kao psiholog od strane Udruženja u Viktoriji.

U periodu od 7. aprila 2003. do 26. februara 2009, Milošević je obavio 430 konsultacija sa 24 klijenta komisije za saobraćajne nezgode u Viktoriji - TAC. Međutim, optužen je za dva dela korišćenja falsifikovanih dokumenata, uz pomoć kojih je nezakonito registrovan u Viktoriji. Dva dokumenta koja je podneo odnosila su se na njegovu navodnu diplomu i master zvanje. Tek na sudu, čulo se da takve studije u Srbiji, u to vreme, nisu ni postojale.
 

Duga kazna

Milošević je izveden pred Okružni sud Viktorije, gde je suđenje održano od 15. do 22. avgusta 2011. Porota suda ga je proglasila krivim za oba dela, korišćenja lažnih dokumenata i delo ostvarivanja finansijske koristi prevarom. Udruženje psihologa je 24. avgusta 2011. obavešteno o presudi protiv Miloševića, ali i još 29 krivičnih dela koja su proistekla iz njegovih kriminalnih radnji. Zbog toga je Milošević 29. septembra 2011. osuđen na dugu zatvorsku kaznu, a naloženo mu je da nadoknadi štetu koju je načinio komisijama Njorksafe Victoria i TAC.

Milošević koji je tokom suđenja samouvereno tvrdio da će dokazati nevinost, te da će se optužbe tužilaštva "raspršiti" kada bude dokazao da poseduje valjane kvalifikacije, nije se žalio na okrivljujuće presude i izrečene kazne.

Da li je Milošević do registracije došao na zakonit način ili uz pomoć falsifikata, trebalo je da odgovori Tribunal. U odgovoru na to pitanje, jedan od pristupa je bio

da se utvrdi da je on bio uključen u lažno predstavljanje svojih kvalifikacija, na osnovu čega je bez sumnje proglašen krivim pred sudom. Tribunal je smatrao da je to dobar pristup, jer tako ne bi morali da nepotrebno troše resurse za ponovno vođenje postupka za dela, za koja je Milošević bio izveden pred Okružni sud. Takođe, takav pristup je osigurao da Tribunal ne dođe do kontradiktornosti u nalazima, oko istog materijala i činjenica između kriminalnog suda i tribunala, a koji se bave pitanjima oko registracije zdravstvenih radnika.

- Zbog toga od nas nije bilo izričito traženo da utvrdimo da je Milošević bio uključen u falsifikovanje i lažno predstavljanje oko kvalifikacija, zbog toga što je za to bio krivično optužen, a deo tih otpužbi jesu da je lažnim dokumentima dobio registraciju - stoji između ostalog u dokumentima presude Tribunala. Ovaj Tribunal ima stav da je najadekvatnije da se Milošević žali na presudu Okružnog suda, a to bi trebalo da bude stvar za Apelacioni sud. Prilikom odlučivanja o zahtevu za deregistraciju, Tribunal je koristio i dokumente Okružnog suda, među kojima je bilo svedočenje Miloševića dato pod zakletvom i pozvanih svedoka.

SVEDOČENjE GORDANE SULEJMANOVIĆ SA DEFEKTOLOŠKOG FAKULTETA U BEOGRADU
 

"Postdiplomac" bez registracije

Gordana Sulejmanović svedočila je o svojoj ulozi na Fakultetu za specijalno obrazovanje i rehabilitaciju (bivšem Defektološkom fakultetu) na Unizverzitetu u Beogradu. Ona je objasnila da je stekla diplomu tog fakulteta i da je radila u administraciji fakulteta od 1975, a vremenom je postala i glavna u studentskoj službi, a uz odobrenje fakulteta, na sudu je mogla je da govori o relevantnim administrativnim pitanjima. Ona je govorila da je na fakultetu postojalo pet smerova kao i da se sporna kvalifikacija (koju je koristio Milošević p.a.) sticala na odeljenju "specijalne pedagogije".

Ona je istakla da nije bilo moguće da se kombinuju studije defektologije i specijalne pedagogije, koje je Milošević naveo u dokumentima. Pojasnila je kako student na fakultetu ima svoj indeks, koji dobija u vreme upisa. On se koristi od upisa pa sve do diplomskog ispita, a sadrži delove identifikacionih informacija kao i poseban studentski broj iz registra. On se koristi i za registrovanje ocena na ispitima kao i potpise predavača da su studenti položili ispit. Takođe potpis se overava pečatom kao dokaz da je student stekao zvanje.

Svedok iz Beograda rekla je da studenti imaju svoje indekse sa brojem koji je identičan broju dosijea. Gospođa Sulejmanović je potvrdila da je proveravala registar fakulteta tražeći podatke o Miloševiću, ali da njegovo ime nije bilo zavedeno kao i da nije imao studentski broj. Utvrdila je da osoba pod tim imenom i prezimenom nije bila upisana na fakultetu 1987, kao i da nijedna osoba pod tim imenom i prezimenom nije diplomirala na defektologiji 1990. Takođe, rekla je da fakultet poseduje i čuva studentske prijave ispita, na kojima se upisuju njihove ocene, ali da je njihovom proverom utvrdila da ne postoji ime "Dušan Milošević" tokom 1987. i 1988. Takođe ni u drugim dokumentima, koje poseduje fakultet, nije bilo imena Dušana Miloševića.

Gordana Sulejmanović proveravala je i tvrdnje iz registra postdiplomskih studenata, u kojem bi trebalo da se nađe ime Dušana Miloševića da je završio te studije, kako je tvrdio, ali ni tamo ga nije bilo. Registar se vodi od 1989, a u vreme suđenja bilo je zavedeno 175 studenata. Gospođa Sulejmanović nije bila upoznata da je ikada i jedan student završio postdiplomske studije, a da njegovo ime nije bilo registrovano u registru postdiplomaca. Fakultet ima i elektronsku bazu podataka, ali ni tamo nije bilo podataka o studijama Miloševića.

Na zahtev suda, Gordana Sulejmanović je analizirala dokumentaciju, koju je Milošević priložio prilikom registracije, i uporedila je s onom koju izdaje fakultet diplomiranim studentima. Utvrdila je višestruke nepravilnosti u diplomi koju je dostavio Milošević. U dokumentima o završenim master studijama bilo je nepravilnosti koje se ne podudaraju sa originalnim dokumentima koje fakultet izdaje.

SUTR: Indeks izgubljen u Srbiji