Nikolas Maduro, šofer, roker, "Čavesov sin"
Nikolas Maduro prešao je dug put do fotelje predsednika Venecuele - karijeru je započeo kao vozač autobusa, bio je ministar spoljnih poslova, a sada je vođa. Za razliku od svog prethodnika, legendarnog Uga Čavesa, Maduro je miran i tih čovek. Ipak, poručuje "ja nisam Čaves, ali jesam njegov sin".
Maduro (50) na novu poziciju stiže u skladu sa željama nedavno preminulog "el komandantea", nakon tesne pobede na izborima sa 50,7 odsto glasova, što kandidat opozicje Enrike Kapriles još ne priznaje. Razlika od 300.000 glasova u korist Madura znači da će Venecuela nastaviti da ide stazom koju je utabao Ugo Čaves, a čovek koji je zvanično skinuo "v. d." ispred funkcije predsednika zakunuo se da će voditi politiku "socijalizma 21. veka".
Kako bi opravdao očekivanja, bivši sindikalni pregovarač i diplomata koji je sa velikim uspehom radio na mirovnim sporazumima sa Kolumbijom moraće da da sve od sebe, kažu zapadni analitičari. Ključni problemi leže u ekonomiji.
"Talas simpatija je uspešan recept za pobedu na izborima, ali će Maduro morati mnogo da uradi kako bi konačno dao odgovore na brojna pitanja o rastućoj stopi kriminala, inflaciji, slaboj infrastrukturi i prevelikoj zavisnosti zemlje od nafte", piše britanski Gardijan.
List navodi da su početak njegove ere obeležili izbacivanje iz zemlje "istorijskih neprijatelja", diplomata SAD, kao i priče o tome da ga je posetio Čavesov duh u telu ptice i bacio kletve na političke protivnike.
Maduro je osoba kojoj verovatno više prija pozicija pragmatičnog pregovarača, nego harizmatičnog vođe. Sin je sindikalnog vođe, čvrstog levičara, a prve političke korake je načinio kao predsednik sindikata učenika u srednjoj školi. Nema podataka o rezultatima na maturi, ali njegove kolege kažu da je uvek ostavljao utisak osobe koja zna šta govori.
"Nije bio od onih koji mnogo pričaju i podižu tenzije, ali je uvek pogađao u centar", kaže jedan od Madurovih drugova iz generacije. Maduro se posle srednje škole posvetio muzici, tačnije rok roku, želeo je da ima bend, a posebno je obožavao "Led Zeppelin".
Ipak, umesto gitare uhvatio se volana i postao vozač autobusa u kompaniji "Karakas Metro". Kao član socijalista, nastavio je očevim stopama i bio je na čelu sindikata u svojoj firmi. Tokom 90-ih se priključio Čavesovom pokretu, a u narednim godinama mu je pomogao da dođe na vlast. Od 1998. godine njegova pozicija i politička moć su u konstantnom porastu. Učestvovao je u izradi novog Ustava Venecuele, da bi 2006. godine bio imenovan za šefa diplomatije.
Kao ministar spoljnih poslova nije prezao od Čavesove zapaljive retorike, pa je 2007. godine nazvao tadašnju državnu sekretarku SAD Kondolizu Rajs licemerom i uporedio mučenja u zatvoru Gvantanamo sa Hitlerovim zločinima. Tih godina je pregovarao sa Kolumbijom, potvrdio svoja prijateljstva sa porodicom Kastro, ujedno potvrdio i visoku poziciju u "anti-američkim krugovima".
Jedan od najbližih Čavesovih saradnika imenovan je za potpredsednika prošlog oktobra, kada je predsednik počeo da gubi bitku sa opakom bolešću, a 5. morta je Maduro bio čovek koji je objavio da je "el komandante" preminuo.
Zapadni analitičari smatraju da će on ipak imati nešto drugačiji, mirniji pristup od svog uzora, a upozoravaju na moguće tenzije u zemlji zbog tesne izborne pobede, ali i sve oštrije konkurencije u partiji.
