Poljska nesigurna u NATO raketni štit pa pravi sopstveni?
Poljska će narednih 10 godina izdvajati četiri do pet odsto budžeta Ministarstva odbrane za izgradnju svog antiraketnog štita, kojim želi da se zaštiti od raketa kratkog i srednjeg dometa i da ga poveže sa budućim štitom NATO.
Zakon koji će garantovati finansiranje moderne poljske protivraketne odbrane, da Poljska ne bude zavisna samo od antiraketnog štita saveznika iz NATO i SAD, svečano će u petak potpisati predsednik Poljske Bronjislav Komorovski.
"Da kažem najkraće, sistem bi trebalo da izađe na kraj sa raketama kratkog i srednjeg dometa koje mogu da napadnu objekte i jedinice na našem terenu. Ne vidimo potrebu, niti pokušavamo da se borimo protiv interkontinentalnih raketa koje samo preleću teritoriju Poljske", kazao je šef Biroa za nacionalnu bezbednost, general Stanislav
Kožej.
Poljski antiraketni štit koji ima za cilj da odbrani Poljsku od napada iz istočnog susedstva biće po rečima Kožeja u potpunosti kompatibilan sa protivraketnom odbranom NATO.
"Takođe, moći će da se uklopi i sa eventualnim američkim segmentom, ako ga Amerikanci postave u bazi Ređikov. Štit će biti mobilni, ne računamo na stacionarni", rekao je Kožej. Upravo neprestane promene planova SAD kako i kada će početi da
funkcioniše njihov štit protiv balističkih raketa i eventualnog napada iz Irana naterale su predsednika Poljske Komorovskog da prošle godine pokrene inicijativu da zvanična Varšava ne čeka skrštenih ruku na zapadne saveznike i da krene u izgradnju svog štita.
Plan finansiranja i izgradnje obuhvata period od 2014. do 2023. godine.
Poljska armija dobiće do 2022. godine između ostalog šest baterija raketa srednjeg dometa Visla, prvu do 2017. godine, i 11 baterija raketa kratkog dometa Narev, a poljska vojna industrija računa i na saradnju sa francuskim vojno-industrijskim kompleksom.
