Jordan bojkotuje raspravu o Hagu zbog bošnjačkih žrtava
Ambasador Jordana u UN izjavio je prošle noći da će bojkotovati sastanak o međunarodnom krivičnom pravosuđu, koji je organizovao predsednik Generalne skupštine, jer nisu obuhvaćene i žrtve rata u Bosni, i jer će na tom skupu verovatno biti kritikovan Tribunal UN za ratne zločine u Jugoslaviji, javlja agencija AP.
Princ Zeid Al Husein je rekao da će - dok predsednik Generalne skupštine Vuk Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, bude predsedavao današnjom sednicom tog tela - on i ambasador Lihtenštajna u UN Kristijan Venevaser prirediti konferenciju za štampu dve grupe žrtava: Majki Srebrenice i Udruženja žrtava genocida i preživelih.
Glavni govornici na visokom nivou na sednici biće Jeremić, generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, srpski član Predsedništva BIH Nebojša Radmanović, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, za koga agencija AP piše da je "ultranaconalista".
AP navodi da je Nikolić tokom "Balkanskih ratova 1990-tih godina" bio zamenik predsednika "ekstremističke Srpske radikalne stranke" koja je bila "još tvrdokornija" od "pokojnog moćnika Slobodana Miloševića koji je uvukao region u međunacionalni sukob".
Na suđenju za ratne zločine u Hagu, podseća AP, nekadašnji vođa Srpke radikalne stranke Vojislav Šešelj je prošlog meseca rekao da su Srbi bili izloženi genocidu tokom rata, dok "Tribunal smatra da su sve strane vršile zverstva, a da su samo bosanski Srbi izvršili genocid, uključujući i masakr oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, u Bosni, 1995. godine".
Ambasador Jordana Zeid koji je bio pripadnik mirovnih snaga UN u Bosni od 2002. do 2005, rekao je u utorak da je, kao prvi predsednik Skupštine država-strana za Međunarodni krivični sud, podstakao i druge zemlje da bojkotuju današnji sastanak Generalne skupštine UN.
"Moja delegacija (Jordana) bojkotuje sednicu ogorčena zbog načina na koji je predsednik Geeralne skupštine (Jeremić) iskoristio svoj položaj i ovu važnu temu, a to je uloga Međunarodnog krivičnog pravosuđa u pomirenju, s ciljem da, kako sumnjamo, Srpska radikalna stranka nezasluženo napadne Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju", rekao je jordanski ambasador.
"Smatramo svojom dužnošću da stvorimo prostor da se čuje i glas žrtava bosanskog rata", rekao je Zeid.
U Sarajevu, prenosi AP, predsednica udruženja Majke Srebrenice, Munira Subašić je rekla da putuje za Njujork, iako nije pozvana da govori na skupu u UN. "Vuk Jeremić nije pomislio na Bošnjake ili Hrvate", rekla je ona. "Pozvao je samo srpsku stranu i ljude koji i ne znaju ko je ko u Bosni".
Ona je rekla da Jeremić priređuje današnji sastanak "da bi predstavio da su Srbi najveće žrtve jer je većina presuda u Hagu izrečena protiv Srba".
Ambasador Lihtenštajna Venevaser je izrazio zabrinutost da Jeremić "eksploatiše Generalnu skupštinu za svoje sopstvene političke ciljeve što očigledno nije ono što bi trebalo da radi predsednik Generalne skupštine".
"Veoma je žalosno što je izgubljena prilika da se unapredi međunarodno krivično pravosuđe", rekao je Venevaser koji je takođe bio predsednik Skupštine država-strana za Međunarodni krivični sud.
Ambasador je rekao i da je "on (Jeremić) odbio da to (današnji skup) bude sveobuhvatni događaj koji pokriva sve aspekte međunarodnog krivičnog pravosuđa. On je (Jeremić) zainteresovan za samo jedan tribunal što je potpuno izvrtanje onoga što se dešava poslednjih 20 godina".
Na okvirnoj listi govornika sastanka koji će se nastaviti u četvrtak, nalaze se i ministri pravosuđa Namibije i Ruande, i oko 40 ambasadora. Danas popodne održaće se paneli o pravdi i pomirenju. Među pozvanima koji su odbili da učestvuju su Dejvid Tolbert, predsednik Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu, Kenet Rot, izvršni direktor organizacije Hjuman rajts voč, predsednik Međunarodnog krivičnog suda Sang-Hjun Song i predsednik Skupštine država-strana za Međunarodni krivični sud Tina Intelmann.
Ričard Diker, direktor za međunarodnu pravdu u organizaciji Hjuman rajts voč, napisao je za američki "Hafington post" u utorak da je formiranje Tribunala za zločine u Jugoslaviji, pre skoro 20 godina, "podiglo ciljeve u sprovođenju osnovnih ljudskih prava". On je ukazao da se mora naći konstruktivniji način za raspravu o tim
i drugim lekcijama iz te oblasti, zaključuje AP.
