Ko ima pravo na novčani dodatak u Nemačkoj?

Posle presude Ustavnog suda u Karlsrueu, koja je dosadašnje obračunavanje socijalne pomoći "Harc 4" proglasila neustavnim i odmah pružila mogućnost materijalno najugroženijima da dobiju više novca za podmirivanje određenih potreba, Savezna agencija za rad je danima bila zatrpana brojnim zahtevima, među kojima se našlo mnogo onih kojima tu nije mesto.

Da bi se sprečili dalji nesporazumi, Ministarstvo rada je odlučilo da objavi listu slučajeva koji imaju pravo na ekstra novčanu pomoć. Tu se u prvom redu radi o plaćanju lekova hroničnim bolesnicima koji ne mogu da se dobiju na recept, troškovima koje imaju invalidi u kolicima za održavanje domaćinstva, izdacima za putne troškove razvedenim roditeljima, kako bi mogli da održavaju kontakte sa decom, kao i plaćanju dopunske nastave, ali samo u pojedinačnim slučajevima.
 

Besplatno u pozorište?! Socijalne organizacije su zahtevale od države da materijalno ugroženima finansira ekskurzije, dopunsku nastavu, kao i troškove za zamenu pokvarenog šporeta ili veš-mašine. Po njima je potpuno nerealno da neko sa 359 evra, koliko se mesečno dobije od "Harc 4" pomoći, može da uštedi za ovakve neplanirane slučajeve. Demohrišćani u Meklenburg-Forpomeraniji su otišli još dalje u zahtevima, tražeći da se nosiocima "Harc 4" omogući besplatan odlazak u pozorište, muzeje, zoološke vrtove i pristup sportskim udruženjima.

Iako lista još nije zaključena, Ministarstvo je odmah stavilo do znanja šta ne spada pod ovu klauzulu kako bi sprečilo dalju opsadu agencija za rad. Tako nove mere ne obuhvataju pokrivanje troškova za lekarske takse, nabavku naočara, ortopedskih cipela, izradu zubnih krunica, kupovinu odeće za ekstremno gojazne, kao i popravku veš-mašina.
 

Zanimljivo je da se presuda iz Karlsruea nedelju dana po njenom donošenju različito tumači. Dok su je primaoci "Harc 4" pomoći shvatili kao pobedu u sporu sa državom od koje će ubuduće dobijati više novca, drugi se nadaju da će ona rešiti neke apsurdne odnose koji trenutno vladaju između zaposlenih i nezaposlenih.

Kao primer su uzeta neto primanja jednog sezonskog radnika, koji zajedno sa "kindergeldom" zaradi 1.375 evra, dok bi mu kao primaocu socijalne pomoći sledovalo 1.653 evra. Ili, primer gde "Harc 4" porodica sa dvoje dece ispod 15 godina dobija od države 1.630 evra mesečno, a porodica zaposlenog trgovca 1.940 evra, dakle neznatno više od onoga koji ne radi 40 i više sati u nedelji. Spisak poslova koji su postali neisplativi svakim danom je sve duži.

Socijalna pravda Šef liberala Gvido Vestervele je mnoge provocirao svojim izjavama da bi "u ovoj zemlji trebalo da se desi da oni koji rade više zarađuju nego nezaposleni". On je tražio generalnu debatu o socijalnoj pravdi jer, kako je rekao, "ne može da se dozvoli da onaj ko radi ispadne glup jer dobija sve manje para". Njegova ranija ideja o uvođenju tzv. novca za stanovništvo u visini od 662 evra nije do sada naišla na mnogo pristalica.