Priča o "zakletim devicama" iz Albanije
Albanija je i dalje dom "zakletim devicama“, ženama koje su odabrale da se usled odsustva muškaraca naslednika u porodici odreknu svoje ženstvenosti, ošišaju svoju kosu i provedu život u celibatu kako bi postale "počasne“ glave porodice do kraja života.
Vrlo čvrsta patrijahalna pravila udaljenih krajeva Albanije zabranjuju ženama da preuzmu porodičnu zemlju nakon smrti svih muškaraca.
U slučajevima kada porodica ostane bez adekvatnog muškog naslednika, ove žene odlučuju da "postanu“ muškarci zaklinjući se na celibat. Međutim, u drugim slučajevima, roditelji mogu donetu tu odluku ako je devojka isuviše mlada.
Devojčice odrastaju i oblače se poput muškaraca. Naterane su da se ponašaju i druže sa drugim muškarcima, organizuju posao i život na farmi. Ove "zaklete device“ ne smeju da se odreknu svoje odluke, a kazna za prekidanje zaveta je smrt.
Ovaj drevan običaj star je 200 godina i sprovodi se u pojedinim delovima Albanije i u pojedinim delovima Crne Gore i Kosova ali u znatno manjoj meri, pogotovo od pada komunizma. Običaj je rođen iz tradicije severno albanskog zakona, Kanona Leke Dukađinijia, po kojoj žene pripadaju svojim očevima sve do udaje, a onda postaju vlasništvo muževa.
Postajanje "zaklete device" predstavljao je način da se izbegnu neželjeni ugovoreni brakovi. Običaj je na neki način tako ženama davao pravo da vode porodicu i zadrže vlasništvo nad zemljom koja bi im u drugom slučaju bila oduzeta i data najbližem muškom rođaku.
Žena se može naći u ulozi muškarca u tri slučaja: po rođenju, kada porodica nema muškog naslednika i zna da ga nikada neće imati, nakom smrti jedinog muškarca u porodici i odbijanjem da uđe u dogovreni brak. Ono što je interesantno jeste činjenica da većina "zakletih devica" oseća ponos zbog svoje sudbine. One smatraju da su tako dobile status koji inače nikada ne bi imale u patrijahalnom društvu.
