Slatko vino s antifrizom
Znamo li šta jedemo? To pitanje se ovih dana i nedelja često postavlja u Nemačkoj, a povoda ima napretek, više nego što želudac običnog potrošača može da svari. Konjsko meso u lazanjama, organska jaja koja to nisu, zatrovani kukuruz iz Srbije koji je dospeo u Nemačku i korišćen u stočnoj hrani... sve je to samo vrh ledenog brega koji je pokazao koliko u proizvodnji savremene hrane nešto suštinski ne štima.
Poljoprivrednici i industrija nemaju Hipokratovu zakletvu za svoju profesiju, a zakone i standarde lako zaobilaze zbog što većeg profita.
Jedno od sigurno najvećih civilizacijskih dostignuća su bili frižideri u supermarketima sa zamrznutim povrćem, voćem kojeg nema u sezoni, ribom sa dalekih mora i okeana i ostalom polugotovom hranom, kojima su štedeli trud, novac i što je najvažnije - vreme. Sada se pokazalo da odatle vrebaju mnoge opasnosti po zdravlje. Primer sa konjskim mesom u lazanjama je alarmantan ne zato jer je bilo dovedeno u pitanje zdravlje ljudi, nego zbog toga što su Nemci po ko zna koji put nasamareni u vezi onoga što jedu.
Očerupane kokoške
Taj skandal se još nije stišao, a već je usledio novi sa lažnim organskim jajima. U Nemačkoj je tokom proteklih godina po svemu sudeći prodato na milione jaja sa bio-oznakom, iako su uslovi u kojima su kokoške držane bili mimo svih EU standarda. Zastrašujuće slike sa jedne od bio-farmi u Basumu u Donjoj Saksoniji, koje je tajno snimila organizacija za zaštitu životinja Enimal rajts voč, pokazale su na hiljade stišnjenih kokošaka u velikom gvozdenom kavezu, napola očerupanih i izranavljenih.
Državno tužilaštvo je povelo istragu protiv 200 navodnih bio-farmi. Jedno bio-jaje u proseku košta 10 centi više od običnog, a ako se ima u vidu da se dnevno proda više od dva miliona jaja sa tim oznakama u Nemačkoj, zarada merena milijardama evra je bila više nego očigledan motiv.
Poslednji prehrambeni skandal je uvezen iz Srbije. Radilo se o 45.000 tona zatrovanog kukuruza, koji je dospeo na skoro 4.500 nemačkih farmi, pretežno u Donjoj Saksoniji. Kontrole su pokazale da je dozvoljena vrednost koja iznosi 0,02 miligrama aflatoksina po kilogramu kukuruza više nego 10 puta premašena.
Prva velika afera s hranom zabeležena je 1985. godine, kada su austrijski proizvođači vina u svoje proizvode dodavali dietilenglikol, hemijsku supstancu koja je trebalo da da slatkoću i pojača ukus, a koja je sastojak antifriza. Slučaj je otkriven tek kada su proizvođači pokušali da hemikaliju prikažu kao trošak u proizvodnji za čiji iznos treba umanjiti poresku osnovicu, a završio se hapšenjima i visokim zatvorskim kaznama. Milioni litara vina raznih austrijskih marki povučeni su iz prodaje.
Dve godine kasnije, 1987. godine, desio se prvi u nizu skandala u vezi sa pojavom crva u ribljem mesu, a isti problem se ponovio i 1994. godine, kada su crvi nađeni u prerađenim ribljim štapićima. Tri godine kasnije paraziti su nađeni u haringama, osliću i drugim vrstama ribe.
Masti leševa
U Nemačkoj je 1993. u prodavnicama nuđeno meso koje je počelo da truli. Onda je 1997. celu Evropu zahvatila panika zbog ilegalnog uvoza mesa goveda zaraženih kravljim ludilom. Uzrok zaraze je bilo to što su u stočnu hranu dodavane masti i brašno, proizvedeni od tela uginulih životinja.
Skandal sa kukuruzom desio se i 2002. godine, kada je u žitarice korišćene za ishranu živine dospela supstanca nitrofen, koja se koristi kao otrov za uništavanje korova. Propisima dozvoljena maksimalna granica tada je prekoračena 200.000 puta!
Godinu dana kasnije se pojavio otrov dioksin, koji je preko pokvarenih uređaja u jednom silosu zagadio 2.100 tona stočne hrane.
Stotine farmi u Nemačkoj i Holandiji je privremeno zatvoreno, a u februaru 2003. hiljade svinja je ubijeno. Pravi "poslovni duh" pokazala je firma iz Bavarske, koja je 2006. godine, umesto da baci pokvarena jaja, od njih napravila masu za testenine i peciva. Onda je 2008. godine na nemačke trpeze stigla mocarela iz Italije, i to oko 11.000 tona sira zaraženog crvima i mišjim izmetom.
U decembru 2009. ponovo se pojavio kancerogeni dioksin, sada u kukuruzu iz Ukrajine. Radilo se o 2.500 tona, koje su dopremljene nemačkim organskim farmama preko holandskog trgovca. U isto vreme zabeležen je još jedan dioksin skandal kada je otrov dospeo u hranu, a do danas nije otkriveno na koji se način to desilo.
Najopasnija zaraza se desila u maju 2011. godine, a uzročnik je bila bakterija EHEC, izuzetno opasna i agresivna podvrsta ešerihije koli, koja je napadala želudac i za veoma kratko vreme uspela da zarazi hiljade potrošača. Mnogi oboleli su bili smešteni u bolnice, uglavnom na intenzivnu negu, a 53 ljudi je umrlo.
