Posthumna medalja za spas Viktorije
Junak iz Kvinslenda koji je iz nevremena u Kvinslendu koje je upravo odnelo živote njegovih roditelja, uspeo da spase svoju 15-godišnju sestru, da bi šest meseci kasnije i sam poginuo u požaru, posmrtno je od države dobio medalju za hrabrost.
Priča o junaštvu i tragičnoj sudbini 20-godišnjeg Sema Metjuza, zaslužnog što mu je sestra Viktorija i danas živa, obišla je ovih dana Australiju. Šest meseci posle katastrofalnih poplava u Kvinslendu i sam Sem je izgubio život. Njegovom i smrću roditelja Stiva i Sendija dotle srećna i složna familija Metjuz je prepolovljena - žive su njegove sestre Sara i Viktorija i brat Den.
Njegovu Medalju za hrabrost njima će uručiti generalna guvernerka Australije Kventin Bris.
Starija Semova sestra Sara Norman kaže da je poduhvat njenog brata za vreme poplava u Lokjir Vejliju bio neverovatan, s obzirom na okolnosti.
- Vest o nagradi navela me je da sednem i zaplačem. Malo sam iznenađena da mu je odato ovako veliko priznanje, ali on to zaslužuje. On je bio tako skroman i zaista je tužno da ne može da bude tu i sam primi priznanje, kako bi razumeo da je fantastično ono što je učinio.
Sara Norman (28) kaže da je njen brat tek počeo da se oporavlja od tih trauma kada je nastradao u požaru u Marfis Kriku, koji dan posle svog 21. rođendana.
Nedelju dana pre smrti, Sem je rekao novinaru Njuz limited da je kupio komad zemlje i planira da gradi kuću.
Sestra kaže da je Semova smrt porazila.
- Već je ogromna žalost odlaskom mame i tate, eto utešno je da su bili zajedno. Ali, da ode i Sem... Umro je u zapaljenoj konjušnici. Kad smo otišli tamo tog dana, bila sam potpuno prazna i samo sam sedela u kolima. Nema načina da se iskaže kako sam se osećala. Ne mogu s tim da se pomirim. Spustili smo se na dno tuge kad su poplave bile i nisam verovala da može biti još niže.
Sara Norman, sestra Viktorija kojoj je sad 18 godina i brat Den (30) i njihove familije još uvek teško prevazilaze teški gubitak.
- Sve je to ozbiljno i zauvek promenilo naše živote. Nikada više nećemo se vratiti nazad tamo gde smo bili kada smo živeli zajedno. Posle te tri smrti, nastavljamo život, ali sve je u tim životima promenjeno. Lepo je da je Semu odato priznanje, jer ono što je on učinio tako je veliko, i ako bi danas bio živ, ono kroz šta je prošao i dalje bi imalo posledice po njegov život.
Kako je teklo spasavanje
Kada se "kopneni cunami" obrušio na njihovu kuću u Spring Blafu, 10. januara 2011. godine, Sem je Viktoriju gurnuo na krov. Dok je voda rasla oko njega, on se vratio po svoje roditelje. Međutim, pod pritiskom vode, zid u kući je pao i on više nije mogao da se probije u dnevni boravak i dođe do njih.
Poštovanje herojstvu
Australijski savet za dodelu odlikovanja dodelio je ove nedelje priznanja za 151 hrabrog pojedinca, od kojih je stotinu iz Kvinslenda, mahom za učešće u spasavanju ljudi za vreme poplava 2011. godine. Gospođa Bris kaže da nacionalna priznanja za hrabrost služe da se oda poštovanje prema herojstvu onih koji su vlastitu sigurnost i život podredili spasavanju života drugih. |
- Kada sam ugledala kuću, pomislila sam da su svi mrtvi. Kada sam ga ugledala, bilo mi je lakše da znam da su on i Viktorija dobro. Ali, on mi je davao signale da su mama i tata u vodi. Odmah sam znala da su mrtvi, a to je u tom momentu i on znao. On je onda pošao da pazi Viktoriju. Svi smo bili očajni, ali je on činio šta je mogao - kaže sestra.
Kada se voda polako počela povlačiti, Sem se popeo na krov i javio se sestri koja je bila nešto više od njega. Onda je prešao preko nabujalog potoka i učvrstio konopac preko njega, da bi drugi mogli da pređu. Tada se vratio da nađe roditelje. Tela Stiva (56) i Sendi (46) nađena su kasnije nedaleko jedno drugog, dva kilometra ispod njihove kuće.
