Irak, 10 godina kasnije
Opterećen nasiljem, korupcijom i političkom nestabilnošću, Irak se priprema da sutra u najvećoj diskreciji obeleži 10. godišnjicu invazije američko-britanske vojne koalicije kojom je svrgnut predsednik Sadam Husein.
Kako ocenjuje agencija Frans pres, Irak je 2013. godine "miljama daleko" od stabilne parlamentarne demokratije kakvu je obećavao američki predsednik Džordž Buš kada je 20. marta 2003. godine krenuo u rat da bi se dokopao navodnog oružja za masovno uništenje. Iračke vlasti, međutim, ne planiraju nikakvu komemoraciju za sutra.
Verovatnije je da će biti obeležen 9. april kada je pao Bagdad. Međunarodne snage su uništile sistem vlasti predsednika Sadama Huseina i njegovu Baas partiju. Ali, 2006. je počeo verski sukob do tada neviđenih razmera, te su koalicioni vojnici uvučeni u sukob šiita i sunita.
U tom ratu, SAD su izgubile 4.486 vojnika, a Velika Britanija 179. Međutim, najvišu cenu su platili građani Iaka. Domaća nevladina organizacija "Irak bodi kaunt" (Iraq Body Count) objavila je u nedelju da je najmanje 112.000 civila poginulo u nasilju od 2003. godine.
"Sukob nije završen. On je i danas sveprisutan. Početak njegovog izbijanja je poznat, ali njegov kraj nije na vidiku", navela je ta organizacija, dodavši da godišnje u Iraku pogine između 4.000 i 5.000 ljudi.
Sunitski pobunjenici, među kojima je irački ogranak Al-Kaide, seju strah među stanovništvom u nadi da će destabilisati vladu kojom dominiraju šiiti.
