Tajna atentata na Kenedija (7): Sovjeti peru ruke

Kongresna komisija na čelu s Robertom Blejkijem prvi put je 1976. godine uzela u obzir mogućnost da iza atentata na predsednika Kenedija stoji KGB. Deo javnosti je ozbiljno verovao da je Osvald delovao sam, ali da je ujedno bio i deo zavere, jer je njime upravljala moćna sovjetska tajna služba, te da njime upravlja agent KGB Jurij Ivanovič Nosenko koji je kasnije i sam prebegao u SAD. "Ma, Osvald je bio niko!

Ubijeni u razmaku od pet godina: Džon i Robert Kenedi

 

On je bio nevažna osoba da bi ga KGB regrutovao. Iluzorno je i pomisliti da bi KGB regrutovao Amerikanca u SSSR i vratio ga u SAD da bi ovaj ubio predsednika SAD. KGB se sa takvom misijom nikada ne bi saglasio", kaže Nosenko.

Obrt u tri dana

Istraga o Osvaldovim sovjetskim vezama išla je sve do Meksiko Sitija, a sve u proučavanju veza Osvalda s Moskvom. Šef kongresne komisije Robert Blejki je čak 1978. otputovao i u Havanu gde ga je primio na razgovor niko drugi do Fidel Kastro. "Seo sam u kabinet s Kastrom i samo sam ga gledao u oči. Pitao sam ga direktno: Jeste li vi ubili Džona Kenedija? Odgovorio mi je da nije, a onda dodao da bi to 'bilo jako budalasto od njega", kaže Blejki.

Kongresna komisija je radila dve godine i na kraju posla je došla do zaključka da je Vorenova komisija bila u pravu i da u atentatu niko nije bio saučesnik Osvaldu, te da s time nikakve veze nisu imali ni CIA ni FBI, niti Kubanci ili Sovjeti. Ali, onda je nastao obrt i to u samo poslednja tri dana. Na poziv komisije tada su svedočila trojica naučnika koji su javnost šokirali analizom koja bi ukazivala na postojanje zavere.

"Sa verovatnoćom od 95 odsto ili većom, mogu da kažem da je jedan metak ispaljen negde iz pravca travnatog brega", rekao je jedan od veštaka. Suština teorije je u tome da je policajac koji je stajao sa strane predsedničke kolone imao uključen radio, te da se na tom snimku čuju četiri hica. Ceo snimak traje samo 8,4 sekunde. Bio je to šok za članove komisije. Analizom koju su veštaci ponudili, tog dana su se u Dalasu čula četiri hica, i to tri iz skladišta knjiga i jedan s travnatog brežuljka.

Ako bi se to pokazalo tačnim, postojala je zavera jer je morao postojati i drugi strelac. Tog trenutka je Robert Blejki postao tvrdi zagovornik teorije zavere. Kao stručnjak za organizovani kriminal, Blejki je odmah to povezao s mafijom koja se, prema njegovom ubeđenju, udružila da ubije predsednika koji je krenuo u odlučan obračun s kriminalcima. Ključ za ovaj deo teorije je bio Džek Rubi.

"Ja Rubijevo ubistvo Osvalda vidim kao potez organizovanog kriminala", rekao je Blejki. Kenedijeva administacija, posebno njegov brat Robert, vodila je protiv mafije rat bez presedana. Na meti je bio i Karlos Marselo, vođa klana u Nju Orleansu koji je zbog beskompromisnosti Bobija Kenedija bio toliko besan da je zaključio da se to može zaustaviti samo ako je predsednik Kenedi mrtav. Prema Blejkijevoj teoriji, Marselo je angažovao Li Harvi Osvalda da ubije Kenedija, a zatim i Rubija da ubije Osvalda.

Karlos Marselo

Ralf Salerno pokazao je bolje od bilo koga organizovani kriminal u Americi. Baš njega je Robert Blejki angažovao kao stručnjaka za mafiju u daljoj istrazi. "Teorija da je Rubi ubio Osvalda kako ovaj ne bi u policiji progovorio, ne drži vodu, jer bi to značilo da neko mora da smakne Rubija da on ništa ne bi rekao. Taj lanac ne bi imao kraja. Ja sam pregledao sve što je prikupljeno od svih organizovanih kriminalnih grupa u zemlji u to vreme. Nisam naišao ama baš ni na jedan podatak da je bilo koja od njih umešana, čak ni da pripadnici jednog klana imaju saznanja o drugima.

Podsetio bih da je u to vreme veliki broj klanova, da bi spasio svoju kožu, ulazio u nagodbe s državom kako bi imali povlašćeni status ili bili abolirani od gonjenja. Tada su oni pevali jedni od drugima sve, ali niko nikada nije reč rekao o bilo kakvoj vezi ubistva Kenedija sa mafijom", izjavio je Salerno.

Ralf Salerno

Cela teorija o četvrtom metku i drugom strelcu je na klimavim nogama, s obzirom da polazi od pretpostavke da je bilo četvrtog metka, a da je za to dokaz policajac H.B. Meklejn koji se na motoru vozio kraj predsednikove povorke. Ali, kako je sam policajac posvedočio, on uopšte nije bio blizu predsednikove otvorene limuzine kad su pucnji odjeknuli. Pretpostavka naučnika se bazirala na delu snimaka iz Dalasa tog 22. novembra, a na kojima se zaista vidi kako predsednička povorka prolazi i motorista policajac je uz nju.

Međutim, kad je kolona usporila i zavila u Elm ulicu, policijska pratnja je proređena, te je policijski motorista zapravo bio skoro kilometar daleko od predsednika. I zaista, kad se pogleda Zapruderov film, taj motorista na kojem su veštaci bazirali teoriju, nije nigde na snimku. Dok je Kenedi bio u Elm ulici, Meklejn je bio u Njuston ulici i njegov radio nikako nije mogao da snimi pucanj s travnatog brega. Konačno, odbor Kongresa je i ovu teoriju kao manjkavu odbacio 1980. godine.

Odgovor Raula Kastra Robert Blejki Mnogo godina od razgovora Roberta Blejkija sa Fidelom Kastrom o Kenedijevom ubistvu, i brat predsednika Kube, Raul Kastro, u to vreme ministar odbrane, rekao da se kubansko vođstvo zaista uplašilo posle ubistva Kenedija, jer je jako malo nedostajalo da SAD za to optuže Kubu, makar i svesno lažući, te taj događaj iskoriste za invaziju.   "Da su krenuli, pregazili bi nas brzo, a upravo sam to pokušavao da obuzdam sve ove godine. Srećom, razum je prevladao", kaže Raul Kastro.

U vreme atentata 1963. godine, u Nju Orleansu je posao državnog tužioca obavljao Džim Garison, čovek kojeg u filmu JFK Olivera Stouna igra Kevin Kostner, prikazan kao izuzetno etičan, pravdoljubiv i uporan borac za istinu u jednoj sveobuhvatnoj laži koja prati slučaj zataškavanja okolnosti atentata na predsednika SAD.

Neki drugi Garison

Međutim, u stvarnosti kolege Gerisona ne pamte kao takvog. Naprotiv, oni ga znaju kao okrutnog, neetičnog, čak surovog čoveka i jedinog državnog tužioca u SAD koji je rešio da nekog čoveka konkretno optuži za ubistvo predsednika Džona Kenedija. Milton Brener je 1962. i 1963. godine obavljao dužnost Gerisonovog pomoćnika:

"Ljudi misle da kad državni tužilac nešto kaže, da on zna o čemu govori i otuda poverenje koje zapravo nije utemeljeno", kaže Brener. Džim Gerison je tvrdio uporno da predsednik SAD Džonson i najviši državni zvaničnici "vrlo dobro i od samog početka znaju da Kenedija nije ubio usamljeni strelac". Gerison je medijski imao vrlo ubedljiv nastup, ali je na kraju ceo svoj slučaj zasnovao na jednom jedinom čoveku, Kleju Šou, uglednom trgovcu iz Luizijane, otvorenom homoseksualcu i čoveku u čijem društvu su bili vatreni protivnici Kenedija.

Na suđenju, međutim, Gerison nikada nije uspeo da objasni zbog čega bi Šo želeo da ubije Kenedija i ceo slučaj je bazirao na iskazu čoveka koji je ustvari hteo da umeša Šoa. To je bio agent osiguravajuće kuće Peri Ruso (26) iz Baton Ruža koji je posvedočio da je bio na gej žurci - mada bi neki rekli orgijama - kod svog prijatelja Dejvida Ferija, te da je tamo video Šoa i Li Harvi Osvalda kako kuju zaveru za ubistvo Kenedija. Kako je Dejvid Feri umro od raka relativno brzo, jedini čovek na suđenju bio je Ruso i optuženi Šo.
 

Sutra - Tajna atentata na Kenedija (8): Ruso lažno svedočio