Teret skandala na leđima pape
Katolički svet slavi izbor 266. poglavara, papu Franju. Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo na konklavu je došao kao relativni autsajder, ali se upravo njegovim izborom potvrdila stara šala da "onaj ko na konklavu dođe kao papa, sa nje odlazi kao kardinal".
Aludira se na to da favoriti obično na konklavi propadnu. Nijedan od onih čije je ime pominjano u medijima nije izabran, niti crni papa iz Afrike, niti milanski kardinal Anđelo Skola, a nije pobedio nijedan od Brazilaca.
Ipak, Bergoljo nije baš sasvim autsajder. Upravo je on na konklavi 2005. bio glavni rival kardinalu Racingeru koji je kasnije izabran za papu Benedikta 16. Navodno je borba između Bergolja i Racingera bila žestoka, te je ishod odlučio sam Argentinac, moleći u suzama svoj tabor kardinala da ne glasa više za njega.
Sada je došao njegov red. Svet se u prvim danima bavi biografijom ovog interesantnog pape. Po mnogo čemu je prvi. Prvi papa koji nije iz Evrope, prvi Latinoamerikanac, prvi Franja, prvi papa iz reda isusovaca. Skroman je, i potiče iz radničke porodice, otac mu je radio na železnici, a majka mu je bila domaćica. Sam sebi kuva, živeo je u jednosobnom stanu, odbijajući da se useli u rezidenciju nadbiskupa. Kad leti avionom to je uvek ekonomskom klasom, a na posao ne ide autom, već metroom.
Međutim, dok se planeta još bavi njegovom biografijom, daleko su interesantnija dva pitanja - da li je ovaj papa reformator i sa kakvom se izazovima suočava.
Žene sveštenici
Najviše pažnje u Evropi privlače pitanja ekumenizma, zastarelog seksualnog morala, i položaja žena u Katoličkoj crkvi. U lokalnim crkvama žene obavljaju veliki deo posla. Istovremeno, gotovo da ih nema na vodećim položajima, čak i tamo gde propisi to dozvoljavaju. Sve su glasniji zahtevi da se i ženama da mogućnost da postanu sveštenici. |
I ovaj naslednik apostola Petra je konzervativan. To nije nikakvo iznenađenje naročito, jer su obojica njegovih prethodnika duže od 35 godina imenovali isključivo konzervativne biskupe za kardinale.
Franja se, dakle, jedva može smatrati reformatorom kakvog žele mnogi kritičari crkve.
Taj isusovac je u mnogim prilikama i veoma jasnim rečima osuđivao socijalne razlike, ali je i blizak izuzetno konzervativnoj katoličkoj organizaciji "Comunione e Liberazione".
Metla u ruci
Pitanje je da li se ovom papi može čestitati, uzevši u obzir kakav teret preuzima na sebe. Gigantski problemi su na ovom 76-godišnjaku. Kada je kardinal Racinger postao papa, on je glavne probleme Crkve definisao kao spoljne - relativizam, agresivni sekularizam, potrošačko društvo. Ovaj papa je pak shvatio da su glavi problemi Crkve unutrašnji. On zna da se bedan svet neće identifikovati duhovno s
Afričko pitanje
|
kardinalima koji se voze u crnim limuzinama i žive u raskošnim palatama.
kad se tome dodaju i problemi seksualnog zlostavljanja u crkvi i finansijski skandali, do punog izražaja dolaze reči pokojnog kardinala Martinija - "Crkva kasni 200 godina za istorijskim tokovima". U noći izbora pape, jedan analitičar se našalio da je Benedikt pontifikat preuzeo sa štitom u ruci, a Franja s metlom.
Kao prvo, njegov zadatak mora da bude vraćanje poverenja. Skandali sa zlostavljanjem dece u katoličkim institucijama teško su narušili ugled crkve i, pre svega u zemljama Zapada, prouzrokovali masovno napuštanje crkve.
Ovaj papa morao bi da se prihvati, već davno potrebnih, reformi unutar crkve. Problemi nipošto nisu svuda isti, pa tako Nemce naročito interesuju teme koje ni nemački papa nije želeo da reši, od neravnopravnog odnosa laičkih crkvenih udruženja prema sveštenstvu, uloge žena u crkvi, pitanja celibata i odnosa prema evangelističkoj crkvi. Na redu je i i pitanje odnosa prema sprečavanju začeća, i tako dalje.
Vatiliks i nužna reforma
Ni u Vatikanu stvari ne blistaju. Afera Vatiliks pokazala je brojne intrige, spletke, finansijske skandale i zataškavanja. Pokazalo se da papa Benedikt XVI ne samo da nije imao snage za obračun, već i da je ispustio kormilo crkve. Benedikt XVI vodio je Katoličku crkvu tokom razdoblja duboke krize. Kritičari mu zameraju da nije došlo do reforme ni same Crkve, ni njenih vođa u Rimu.
Papi Franji niko ne zavidi. On dolazi iz dela sveta gde živi 40 odsto od ukupno 1,2 milijardi katolika, ali se jednako tako u tom delu sveta broj vernika i rapidno smanjuje. Masovno meksikanci i Brazilci prelaze u protestantske crkve, pre svega Pentakostalnu crkvu. Da li će Franja uspeti da taj trend zaustavi ili preokrene, ostaje da se vidi. Već i same njegove godine bude sumnju da je to čovek budućnosti. Pre se nameće zaključak da su kardinali opet izabrani papu kao "prelazno rešenje", a ne nekoga ko će načiniti veliki zaokret.
Samo Franja
|
'Habemus Papam!'
Imamo papu! Ovo je objava na latinskom jeziku koju izriče kardinal protođakon posle odabira novog pape. Objava se izriče s centralnog balkona Bazilike Svetog Petra.
Izjava kardinala:
Annuntio vobis gaudium magnum:
Habemus Papam!
Eminentissium ac reverendissimum Dominum,
Dominum (pa ime kardinala)
Sanctae Romanae Cardinalem (prezime)
Qui sibi nomen imposuit (papskom ime)
PREVOD:
Objavljujem vam veliku radost:
Imamo papu!
Najčasnijeg i najuzoritijeg gospodina,
Gospodina (ime)
Kardinala Svete Rimske Crkve (prezime)
Koji je sebi uzeo ime (papsko ime)
