Kako se papa birao kroz istoriju
Konklava za izbor poglavara Rimokatoličke crkve stara je institucija koja potiče iz 13. veka i vodi poreklo od latinskog "cum clave" (pod ključem) pošto su nekada kardinale zaključavali u sali dok ne izberu novog papu.
Odluka o zatvaranju kardinala doneta je da bi se ubrzao izbor pape pošto je taj proces nekada trajao i po nekoliko godina, ali i da bi se izbegli spoljni pritisci koji su bili česti u istoriji Katoličke crkve.
Prva konklava sa zatvorenim kardinalima u teškim uslovima bila je 1241. godine prilikom izbora Selestina IV. Ali, najpoznatija konklava po svom trajanju bila je konklava koja je počela krajem 1268. godine nakon smrti pape Klimenta IV.
Suočeni sa blokadom zbog podeljenosti kardinala, "narod Viterba zatvorio ih je u jesen 1269. u Papski dvor, a potom je u junu 1270. uklonio krov palate" kako bi ih izložio vremenskim uslovima, piše u arhivama Vatikana. Međutim, tek u septembru 1271, znači dve godine i devet meseci posle smrti Klimenta IV, komisija od šest kardinala na kraju je uspela da izabere Grgura X.
Upravo, papa Grgur X uveo je zvanično princip zatvaranja kardinala zbog konklave i uveo suv hleb i vodu, posle pet dana bezuspešnog glasanja. Međutim, njegov naslednik Jovan XXI ukinuo je ta pravila.
Vekovima posle suvog hleba, kardinalima su date mnoge slobode poput flaše konjaka za crkvene prinčeve, deprimirane i pod stresom zbog konklave, a to je zvanično priznato prilikom konklave 1878. godine.
Prema anegdoti, Franko Pizano, budući papa Jovan XXIII, borio se sa stresom uoči izbora 1958. godine uz pomoć konjaka. Iako se kardinali svečano zaklinju da će čuvati tajne sa konklave, zahvaljujući indiskreciji poznato je da su reke šampanjca tekle nakon izbora Jovana XXIII i Jovana Pavla Prvog (1978).
Druga zanimljivost o konklavi je ta da ne postoji nijedan zakon koji propisuje kardinalima da moraju izabrati ličnost koja je prisutna na konklavi. Kardinali bi tako teoretski mogli da za papu izaberu bilo koga ko je kršteni katolik, mada se na to mesto od 1378. godine biraju samo kardinali. Po crkvenom učenju, prvog papu u istoriji crkve, Svetog Petra, direktno je "imenovao" Isus Hrist, a potom je on odredio svoje najbliže saradnike za drugog, trećeg i četvrtog papu.
Nakon tih prvih papa, poglavare su birali rimski sveštenici uz učešće naroda i intervenciju glavnih evropskih kraljevskih porodica pre nego što je to prešlo na konklave.
Današnja konklava nudi svu neophodnu udobnost kardinalima, pa oni više ne moraju da vreme provode u neudobnim ćelijama kao što je to ranije bio slučaj.
Kardinali su juče odredili da će konklava za izbor naslednika Benedikta XVI početi u utorak, 12. marta.
