Razrađeni detalji puta na Mars - život u sopstvenom smradu
Prva ljudska posada koja bi trebalo da krene prema Marsu 2018. godine živeće unutar broda u kapsuli na naduvavanje - iznutra će ona biti obložena plastičnim vrećama sa rezervama vode i hrane. Kako se budu trošile rezerve, njihovo mesto će zauzeti kese sa produktima životne delatnosti posade, odnosno telesnim otpadom. Sva pitanja zaštite od radijacije, obezbeđenja života i regeneracije vode za piće spojena su u jednu koncepciju "Vodeni zidovi".
To su detalji o planovima za start ka Marsu 2018. godine, kada bi trebalo da na ovu planetu krene prvi kosmički turista Denis Tito. Prema proračunima, putovanje broda prema Marsu, obletanje planete i put nazad trajaće 501 dan.
Tako dug boravak u interplanetarnoj sredini može da se pretvori, za članove posade, u izlaganje opasnoj dozi čestica iz galaksije i da izazove ozbiljne onkološke bolesti. Ipak, kako uverava član tima za pripremu leta Tejber Makelem, posada može da bude stalno zaštićena slojem tečnosti debljine 40 centimetara.
Oslanjanje na vodeni omotač dobra je varijanta, ističu eksperti, ali nije nova. Moskovski institut za medicinsko-biološke probleme RAN odavno preporučuje da se koriste vodeni slojevi prilikom izrade kosmičkih brodova, ističe i Vladislav Petrov, šef odeljenja za obezbeđivanje radijacione bezbezdnosti svemirskih letova Moskovskog instituta za medicinsko-biološke probleme.
Ako se govori o zaštiti od gama-zraka, što je karakteristično za Zemlju, potrebna je supstanca sa velikim atomskim brojem: olovo ili prirodni uranijum. Prilikom zaštite od kosmičkih zraka je suprotno: što je manji atomski broj - to su bolje zaštitne karakteristike.
Čestice iz galaksije zaustavlja ne čitav atom, već samo njegovo jezgro, objašnjavaju eksperti. Najveća koncentracija jezgra je kod vodonika, tako da bi idealna zaštita bio sloj tečnog vodonika. Ali, u kosmosu je teško čuvati ovu supstancu, tako da je razumna alternativa - voda.
Problem radijacione bezbednsti inženjeri smatraju praktično rešenim, ali druga pitanja nisu još razrađena. Na primer, posadi će biti potrebno mnogo vremena da provede iza zida od sopstvenog otpada i da oseća smrad.
Ipak, naučnike mnogo više brine pitanje da li ljudi mogu u slučaju potrebe da koriguju putanju. Na primer, ako vide da brod može da zagrebe atmosferu Marsa. Još je veće pitanje povratka broda. Zbog uzajamnog kretanja planeta brzina broda prilikom približavanja Zemlji biće dva puta veća od prve kosmičke. Ona će morati da se gasi deset dana, a za to je posadi potreban visok profesionalizam.
Denis Tito je prvi kosmički turista u istoriji. Pre 12 godina on se na nedelju dana uputio na MKS i platio za to 20 miliona dolara. Obećava da će platiti prve dve godine pripreme misije za Mars. Ostale troškove će preuzeti na sebe njegov nekomercijalni fond. Velika suma će biti plaćena posadi, koja ima šansu da se uopšte ne vrati. Na primer, posade "Apola" koje su išle na Mesec rizikovale su 50 odsto.
