Sedam decenija od Staljingradske bitke (5): Slomljeni Paulus se predao
Definitivan kraj za nemačku Šestu armiju nastupio je gubitkom dva aerodroma kojima je snabdevana i preko kojih su evakuisani bolesni i ranjeni. Prvo je Crvena armija zauzela aerodrom Pitomnik 16. januara, a potom i Gumrak 25. januara. Situacija za nemačke snage postala je bezizlazna.
Dok su poslednji avioni odlazili, prestrašeni nacistički vojnici izbacivali su ranjene iz njih i ukrcavali se, a neki su se čak hvatali za krila odlazećih letelica. Haos koji je vladao na aerodromima, pokazivao je kako je situacija za nemačku vojsku postala kritična.
Opkoljeni Nemci umirali su od gladi, pa je sovjetsko vođstvo počelo da upućuje pozive na predaju. Sovjetska komanda bila je iznenađena brojem vojnika koje su opkolili, zbog čega su morali da ojačaju svoje snage. Potisnuli su nemačku vojsku do gotovo samih obala Volge, podelili ih u dva džepa, posle čega su 8. januara 1943. godine uputili relativno časne uslove kapitulacije.
Dok su komandant nemačkih snaga Fridrih fon Paulus i njegovi komandanti razmatrali uslove predaje, tražeći od Hitlera odobrenje, firer je da bi to predupredio 30. januara unapredio u čin fildmaršala fon Paulusa. Razlog za to bio je jednostavan. Pošto nijedan nemački feldmaršal nikada u istoriji nije zarobljen, Hitler se nadao da će fon Paulus nastaviti borbu do smrti ili počiniti samoubistvo. Međutim, kad su sutradan sovjetske snage prišle Fon Paulusovom štabu, on se predao. Dva dana kasnije, 2. februara, predale su se ostale nemačke snage u drugom opkoljenom džepu u Staljingradu.
U komandu Grupe armija Don prispela je nešto posle podneva 2. februara 1943. godine radio poruka od meteorološke stanice u Staljingradu.
"Oblačnost na visini od 5.000 metara. Vidljivost 12 kilometara, čisto nebo, pojedinačni mali oblaci, temperatura minus 31 stepen. Nad Staljingradom magla i crvena isparenja. Meteorološka stanica se odjavljuje. Pozdrav domovini", ovo je bila poslednja poruka nemačkih vojnika iz opkoljenog Staljingrada.
MALI SATURN
Usledila je opšta predaja nemačkih i savezničkih snaga. U zarobljeništvo je otišla 91.000 vojnika, među kojima i 22 generala. Samo 5.000 Nemaca vratilo se živo u otadžbinu tek 1955. godine. Tako je završena jedna od najvećih bitaka u istoriji, koja je odnela gotovo dva miliona žrtava.
Posledice poraza bile su katastrofalne za nemačke snage na Istočnom frontu. U nastavku operacija, sovjetska armija je odbacila nemačke snage u operaciji "Mali Saturn" nazad u Ukrajinu i povratila gotovo sve izgubljene teritorije u nemačkoj ofanzivi prethodne godine.
Usledilo je brzo povlačenje nemačkih snaga sa Kavkaza, kako bi izbegle opkoljavanje. Poraz kod Staljingrada označio je kraj Hitlerovim ambicijama. Koliki je značaj ove bitke za pobedu u Drugom svetskom ratu, najbolje je objasnio jedan ruski vojnik koji je rekao: "Pre Staljingrada smo se učili, posle Staljingrada smo sve znali."
Mnogostruki su razlozi nemačkog poraza. Možda je glavni potcenjivanje sovjetske snage i odlučnosti. Sa druge strane, nemačka taktika blickriga, brzog napredovanja i opkoljavanja neprijatelja pokazala se kao superiorna. Međutim, zaglavljivanjem u ulične borbe u Staljingradu, koje su trajale mesecima, poništile su glavnu prednost Nemaca - inicijativu. Dopustili su Crvenoj armiji da ih uvuče u mukotrpne ulične borbe, da sovjetski generali preuzmu inicijativu i odluče gde i kada će izvesti kontranapad.
Takođe, razlika u opremi bila je drastična. Nemački vojnici imali su letnje uniforme, oružje nije bilo pripremljeno za surove ruske uslove. S druge strane, Rusi su bili potpuno spremljeni za ovu vrstu ratovanja i svaku prednost su brutalno iskoristili.
Danas ova možda najveća bitka u istoriji ima ožiljke možda na samo preostalim preživelima. Nemačka i Rusija su danas veliki saveznici, a shvatanje tragedije ovakvih gubitaka i bespotrebnih žrtava učinilo je da se rane zakopaju, ali se istorija ne zaboravlja.
Odmah po završetku rata 1945. godine, Staljingrad, današnji Volgograd dobio je titulu "grada-heroja". Tokom 1960-ih godina na brdu Mamajev Kurgan, gde su vođene tako očajničke borbe, sa ogromnim brojem žrtava, sagrađen je najveći spomenik na svetu, visine 85 metara, pod imenom Domovina-majka zove. I dan-danas se na ovom brdu mogu naći ostaci ljudskih kostiju i delovi metala. Čuvena Pavlovljeva kuća pretvorena je u muzej, s jednim zidom ostavljenim kao što je izgledao tokom surovih borbi u gradu. Hrabri narednik Jakov Pavlov preživeo je rat i nastavio svoj život, dobivši titulu heroja Sovjetskog Saveza. Umro je 1981. godine.
ZAROBLJENIŠTVO
General fon Paulus je odveden sa svojim vojnicima u zarobljeništvo. Rusi su ga zavrbovali u takozvani Nacionalni komitet za slobodnu Nemačku, koji je pozivao sunarodnike na predaju. Bio je svedok na suđenjima u Nirnbergu, a pušten je na slobodu 1953. godine. Ostao je da živi u Istočnoj Nemačkoj, gde je umro.
Nesreća Šeste armijeIako uništena u borbama za Staljingrada, Šesta armija je ponovo formirana, ali se ona pokazala kao vrlo "malerozna za Nemce". Nakon uništenja u Staljingradu, Hitler je naredio ponovno osnivanje armije 5. marta 1943. godine. Tokom borbi u Ukrajini i Rumuniji, kao deo Grupe armija Jug, ova jedinica je ponovo opkoljena u blizini Kišinjeva i ponovo gotovo u potpunosti uništena. Pošto je glavni štab armije izbegao uništenje, ona je ponovo formirana, u mnogo manjem obimu u odnosu na dane slave. Treći put je poražena krajem marta 1945. godine, kad je treći put opkoljena, posle čega su se ostaci armije predali američkim snagama. |
Heroj Staljingrada, general Vasilij Čujkov, nastavio je pobedonosnu borbu. On je prihvatio kapitulaciju ostataka berlinskog garnizona 1945. godine i prvi je obavešten o Hitlerovom samoubistvu. Njegovi gardisti su našli ostatke firera. Posle Drugog svetskog rata zauzimao važne funkcije u sovjetskoj armiji. Umro je 1982. godine i sahranjen je na Mamajevom Kurganu, gde su izginuli njegovi najhrabriji vojnici. Jedini je maršal SSSR koji je sahranjen van Moskve.
General Žukov je nastavio da ratuje na najkritičnijim delovima fronta i postao je jedan od najslavnijih, ako ne i najslavniji general Drugog svetskog rata.
Čuveni snajperista Vasilij Zajcev nastavio je da obučava snajperiste i učestvuje u najkrvavijim borbama. Nekoliko puta je ranjavan, ali je preživeo i kraj rata je sačekao u bolnici u Kijevu sa činom kapetana. Posle rata postao je inženjer. Umro je 1991. godine, neposredno pred raspad SSSR, za koji se tako jako borio. Njegova želja da bude sahranjen na Mamajevom Kurganu nije uslišena, ali su nakon više molbi njegove supruge, vlasti tada već Volgograda, odlučile da ih prenesu i sahrane ispod ovog spomenika, sa njegovim saborcima. U blizini spomenika nalazi se njegova znamenita izreka, koja u jednoj rečenici opisuje svu dramu borbe za Staljingrad, "iza Volge za nas nije bilo zemlje".
