Stop izvozu dece

U Rusiji oko 39.000 budućih roditelja čeka na usvajanje dok je poslednje tri godine, iz Rusije izvezeno čak 72 odsto dece do šest godina. Zakon kojim se Amerikancima zabranjuje da usvajaju rusku decu, a koji je stupio na snagu prvog dana ove godine, izazvao je burne reakcije, polemike i ulične proteste sa obe strane okeana i ozbiljno zategao odnose dve supersile. Iako većina građana Rusije podržava Dumu, koja je donela ovaj zakon, nije mali broj ni onih koji smatraju da se na taj način najviše šteti deci, pogotovo onoj bolesnoj, koju su takođe usvajali građani Amerike.

Iz Rusije izvezeno čak 72 odsto dece do šest godina

 

Ruski zakonodavci kažu da je zakon Dime Jakovljeva zapravo odgovor na ravnodušnost američkih zvaničnika na smrt devetnaestoro ruske usvojene dece u Americi, protekle decenije. Zakon je dobio ime po dvogodišnjem dečaku, koji je 2008. godine preminuo od posledica toplotnog udara, pošto su ga američki usvojitelji, ostavili zaključanog u automobilu.

Mnogi ocenuju da je američki Magnicki zakon, i ruski Zakon Dime Jakovljeva politički ping-pong Vašingtona i Moskve. Ovaj novi ruski akt je zapravo odgovor na nedavni američki Magnicki zakon - kojim se uskraćuju vize i raspolaganje imovinom u Americi za Ruse, za koje Vašington proceni da krše ljudska prava. Američki zakon nazvan je po ruskom advokatu i borcu protiv korupcije Sergeju Magnickom, za čiju smrt u zatvoru Amerika krivi ruske zvaničnike.

- Ovo je emotivni odgovor na Magnicki zakon, koji krši međunarodne norme. Moramo da znamo šta se dešava sa našom decom, usvojenom u drugim zemljama. Sa Sjedinjenim Državama to nije bio slučaj - naveo je član Saveta Federacije Ruslan Gatarov.

NEMIRNI RODITELJI
Po službenim podacima, širom Rusije živi oko 127.000 dece koja nemaju roditeljsku brigu, a ukupan broj dece koja su ostala bez roditelja u Rusiji je oko 750.000. S druge strane, statistike pokazuju da godišnje američke porodice usvajaju oko 10.000 dece iz inostranstva, a od toga 10 odsto čine mališani iz Rusije. Američki roditelji, koji usvajaju decu, ne plaše se da prihvate mališane sa posebnim potrebama: paralizovanu decu ili obolele od Daunovog sindroma.

Nije tajna ni da su devedesetih godina po Rusiji nicale organizacije koje su zarađivale na izvozu dece. Isto tako, ima onih koji tvrde da je broj nesrećnih slučajeva usvojene dece i broj pogibija krivicom usvojitelja znatno veći u Rusiji nego kod onih koji su stekli nove roditelje u Americi. O tome je govorio i jedan od retkih protivnika novog zakona, parlamentarac Dmitrij Gutkov iz Pravedne Rusije, koji je pokušao brojkama da ubedi svoje kolege.

- Za poslednjih 20 godina građani SAD su usvojili oko 60.000 ruske dece bez roditelja. Od tog broja, poginulo je njih 19, a za to vreme u Rusiji je poginulo više od 1.500 usvojene dece - rekao je Dmitrij Gutkov.
Međutim, poznati i moskovski advokat Pavel Astahov, zastupnik dečjih prava kod predsednika Rusije, oštro demantuje takva nagađanja.

-To su laži! U SAD je ubijeno devetnaestoro naše dece, a u ruskim porodicama koje su usvojile decu - četrnaestoro. Prošle godine dvoje. Ja ne znam odakle ta cifra od 1.500 stradale dece. Tu se govori o ukupnom broju ubijene dece, pa hajde onda da uzmemo i američke podatke. U izveštaju američkog Odeljenja za zdravstvo i socijalnu zaštitu zabeleženo je da je u SAD u 2011. godini registrovano 3.700.000 dece koje su bila žrtve zločina. U Rusiji je zabeleženo 90.000 takvih slučajeva - kaže Astahov.

BIZNIS CVETA
Na sajtu Ministarstva zdravlja i socijalnih službi SAD navodi se da oko 200 agencija u Americi radi na pitanju usvajanja dece, a oko četvrtina njih se bavila siročićima iz Rusije. Međutim, američke porodice na svoje rusko dete morale su da čekaju od dve i po do osam godina, da prikupljaju gomile papira, nekoliko puta putuju u Rusiju i da plaćaju naknadu za svaki dokument. Procenjuje se da je usvajanje ruskog deteta američke građane koštalo od 26.000 do 50.000 dolara.

S druge strane, i u Rusiji cveta biznis trgovine decom. Ovde radi oko 80 inostranih agencija koje se bave usvajanjem ruske dece, iako ruski porodični zakon izričito zabranjuje takvo posredovanje. Advokat Astahov tvrdi da su od prodaje dece mešetari u Rusiji i na Zapadu zarađivali godišnje oko milijardu dolara.

- Uzmimo za primer malog Artjoma Saveljeva (njega je njegova američka majka vratila avionom za Rusiju samog), agencija je za njega uzela zvanično 35.500 dolara, plus dodatni rashodi. A, sama agencija je na svom sajtu objavila da je na usvajanju ruske dece zaradila 4.600.000 dolara .

Statistike pokazuju da u Rusiji, godišnje, majke ostave oko 10.000 novorođene dece, a oko 13.000 dece ostane bez roditelja do treće godine života. Uglavnom su to vanbračna, neželjena deca, a jedan broj majki ostavi dete kad vidi da je bolesno. Alkohol i droga su glavni krivci što je mnogo dece u Rusiji bez roditelja.

Imajući u vidu sve ove činjenice, na kraju se nameće pitanje da li je ruskom detetu rizičnije da živi u Americi ili u Rusiji?

- Govoriti o tome da svako rusko dete u Americi čeka srećan život je preuveličavanje. Mene je sramota da slušam o tome da "zabrana usvajanja ruske dece u inostranstvu može da liši rusku siročad budućnosti". Neće svako rusko dete postati Džesika Lang. Na primer, u Americi postoji zakon Maše Alen, koji je donet 2006. godine. Devojčicu Mašu iz Novošahtinska usvojio je pedofil, koji ju je dugo vremena silovao. Ili slučaj američke porodice koja je usvajala isključivo devojčice invalide. Usvojila je čak 21 i napravili su porno studio - priča Astahov. On upozorava da je Gvatemala 2009. prestala da daje svoju decu Amerikancima. Zašto bi onda Gvatemala to mogla sebi da dozvoli, a ne bi mogla Rusija, pita se Astahov.

U nekim regionima zemlje broj stranaca koji je usvojio rusku decu čak premašuje broj Rusa zainteresovanih za usvajanje.

- To nije zato što je malo njih spremno, i što malo njih želi da usvoji dete već zbog toga što je to biznis - kaže Pavel Astahov.