Ovo je čovek koji je spasao svet!
Stanislav Petrov (74), naizgled običan penzioner u ruskom gradu Frijaznovu, dobitnik je međunarodne nagrade za mir u Drezdenu.
Stanislav Petrov je tog 26. septembra 1983. godine, usred "hladnog rata" i blokovske podele sveta, sprečio globalni nuklearni rat.
On je osamdesetih godina prošlog veka kao pukovnik ruske vojske bio rukovodilac komandnog centra OKO, smeštenog u blizini Moskve.
Reč je o centru sistema koji je upozoravao na nuklearne projektile koji bi eventualno bili ispaljeni na tadašnji SSSR.
Dvadeset i šestog septembra kompjuteri su se oglasili alarmom i pokazali da je iz SAD poletelo pet interkontinentalnih balističkih raketa s nuklearnim bombama, a vreme udara u cilj merilo se u minutama!
Petrov nikada nije pomišljao da bi se mogao naći u takvoj situaciji iako su u tadašnjem SSSR-u bili uvereni da ih Amerikanci mogu napasti.
On je, prema protokolu, trebalo odmah da ispali salvu nuklearnih raketa iz baza SSSR-a koje bi pogodile ciljeve na području SAD i zapadne Evrope. Ipak, oklevao je. Spremio je sistem, ali crveno dugme nije pritisnuo.
Petrov kaže da mu je bilo jasno da bi ispaljivanje raketa značilo kraj sveta koji ljudi poznaju. Zato je čekao.
Minute su prolazile, a kompjuteri su pokazivali da se američki projektili sve više približavaju SSSR-u. Alarm je potresao ceo centar, ali Petrov nije ispaljivao protivudarnu salvu, niti je obavestio svoje nadređene o krizi.
Danas priča novinarima da u takvim situacijama čovek ne može racionalno da analizira, da nema puno vremena, već se oslanja na instinkt, a instikt mu je govorio da - nešto nije u redu.
Pre svega, kompjuter je pokazivao da prema SSSR-u leti pet projektila ispaljenih iz jedne baze. Ali, opšti napad Amerikanaca sigurno se ne bi ograničio na samo pet raketa.
Takođe, objašljava Petrov, kompjuter nema mozak i može pogrešno protumačiti signale za nuklearne rakete.
Zato se "kockao". Išao je na sve ili ništa i odlučio da pričeka udar projektila. Kompjuteri su pokazivali da se projektili sve više i više približavaju. Svi u centru su bili spremni na najgore.
Ali, nije se desilo ništa. Nije bilo ni jedne eksplozije nad Moskvom. Ni traga udaru, mada je kompjuter pokazivao da su rakete pogodile glavni grad.
Petrrov je siguran u jedno - da je nazvao pretpostavljene, dobio bi nalog da ispali nuklearne projektile.
Prijavio je "incident", a istraga je pokazala da je ruski satelit krivo očitavao podatke zbog retkog fenomena - poravnanja Sunčevih zraka na oblacima i putanje satelita.
Petrov je ubrzo penzionisan, a doživio je i nervni slom.
O incidentu se dugo ništa nije znalo, ali u međuvremenu je sve procurilo u javnost. Nedavno je Petrov dobio Dresdensku nagradu za mir, kao čovek koji je spasio svet.
Da je sadašnji penzioner iz Frijaznova tada poverovao kompjuteru - u toku šest do osam meseci nakon kratkotrajnog nuklearnog sudara sav život na Zemlji potpuno bi nestao.
