Kosovo ilegalno oduzeto Srbiji
Nema konačnog rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu, ali to ne znači da ne mogu da unapređuju, pa čak i institucionalizuju odnose, smatra Dejvid Kenin, profesor Univerziteta "Džon Hopkins". Kosovo je problem za Srbiju, jer joj je ilegalno oduzeto, ističe Kenin.
"Kosovo jeste problem za Srbiju, jer joj je ilegalno oduzeto. Beogradu nije prihvatljiva njegova jednostrana deklaracija o nezavisnosti. Ono što sada obe strane rade to je nastojanje da reše neke probleme, zamrzavajući ovo osnovno pitanje", kaže ovaj doskorašnji analitičar CIA u intervjuu za današnju Politiku.
Prema njegovim rečima, nema konačnog rešenja prihvatljivog za obe strane. Kosovo je, podseća Kenin, priznato od gotovo sto zemalja sveta, ali ne i od pet članica EU.
"Kosovo insistira na nezavisnosti i suverenitetu i tačka, i nije spremno na kompromis o tome. Srbija, takođe, nije zasad spremna da na to pristane", kaže Kenin.
Profesor Univerziteta "Džon Hopkins" smatra da to što obe strane zamrzavaju osnovno pitanje, nije loš pristup sve dok obe strane i oni spolja – razumeju da glavno pitanje neće biti rešeno, već samo kontrolisano.
Univerzalno je pravilo u politici, podseća Kenin, da se razlikuju problemi koji su rešivi od onih koji samo mogu da budu držani pod kontrolom i da se odluči koji su koji.
"To znači da Srbija i Kosovo mogu da institucionalizuju odnose i saradnju, da bi se oni unapređivali na predvidljivom nivou. Dakle, da svaka strana zna šta može da očekuje od druge, dok obe istovremeno razumeju da glavno pitanje u dogledno vreme neće biti rešeno", objašnjava američki profesor.
Kenin smatra da bi bilo svrsishodnije kad bi Evropska unija jednostavno rekla da "ni Srbija, ni Kosovo neće postati članice sve dok međusobno trajno ne reše pitanje statusa".
Prema njegovom mišljenju, bolje je što "manje lekcija iz Brisela". On smatra da je Unija nedosledna i da nije jasno koji su to uslovi pred Srbijom i da li je među njima granica sa Kosovom.
Profesor Kenin naveo je i da su dve zajednice na Balkanu pod patronatom SAD više nego druge – Albanci i Bošnjaci – iz istorijskih i političkih razloga. Kad je reč o Albancima, to se, kaže on, odnosi kako na one na Kosovu, tako i na one u Makedoniji i u Albaniji, koji se svi uveliko oslanjaju na SAD.
Prema njegovom mišljenju, treba imati u vidu da su Albanci najmnogobrojnija zajednica na jugu Balkana i demografski najvitalnija.
"Albansko pitanje postoji, jer se još ne zna kako će se Albanci organizovati – kao jedna država, ili više njih – kakvi će biti njihovi odnosi sa susedima, kako će se susedi prilagoditi na tu albansku demografsku ekspaniziju", zaključuje Kenin.
