Srbe izbrisala iz logora smrti

Istorijske činjenice iz Drugog svetskog rata glavna su tema među eksjugoslovenskim narodima u Oslu. Zbog, kako kažu, pokušaja falsifikovanja istorije, Savez srpskih udruženja u Norveškoj, krovna organizacija za 11 srpskih organizacija u toj zemlji, uputila je protestno pismo i mobilisala sve norveške prijatelje kako bi otkazala izložbu autorke Gorane Ognjenović koja je trebalo da se održi 14. februara u Oslu.

TRAŽIĆEMO GORANINU SMENU: Boris Maksimović

Boris Maksimović, predsednik Saveza, podseća da se čuveno norveško-srpsko prijateljstvo koje se danas bazira uglavnom na pomoći norveške vlade Srbima proteže od Drugog svetskog rata kada su u Norvešku deportovani jugoslovenski zarobljenici. Pozivajući se na norveške istoričare, on kaže da je od 4.268 zarobljenika, 3.841 bilo srpskog porekla, dakle većina. Upravo tu je nastao problem.

STIGLI IZ GRADIŠKE I JASENOVCA: Srpski logoraši na prinudnom radu u Norveškoj tokom 1942.

- Nakon pada Trećeg rajha i oslobađanja Norveške, Norvežani su pomagali našim ljudima koji su ostali 3.500 kilometara daleko od otadžbine. Te veze naših zarobljenika i norveških domaćina su nastavile i ostale su jake sve do današnjih dana, a mnogi norveški gradovi bratimili su se sa gradovima u bivšoj Jugoslaviji. Gorana Ognjenović je napravila izložbu kojim se zahvaljuje norveškom narodu, i ta ideja jeste lepa da se ožive uspomene na te zarobljenike koji su ostavili kosti ovde u Norveškoj, ali je kao partnere pozvala hrvatsku i bosansku ambasadu, a nigde ne spominje Srbe. Čak ide toliko daleko da Srbe iz Hrvatske i Srbe iz Bosne, naziva Hrvatima i Bosancima pravoslavne veroispovesti! Zamislite samo reakciju javnosti kada bi se neko drznuo da Jevreje stradale u holokaustu nazove Nemcima judejske veroispovesti - kaže Maksimović.

Savez srpskih udruženja u Norveškoj osim norveških prijatelja mobilisao je i evropsku zajednicu, pomogla je i ambasada Srbije u Norveškoj, a podrška je stigla i od episkopa britansko-skandinavskog Dositeja. Kažu da je Univerzitet u Oslu zatrpan stotinama pisama, pa je izložba odložena za novembar. Do tada bi trebalo da se održi i stručni seminar koji se bavio tematikom Drugog svetskog rata i logorima u Norveškoj.

NA STRATIŠTU I PREDSTAVNICI SRBIJE: Sa jednog od pomena stradalima

- Srpska zajednica se neće uspavati na lovorikama jer smo dobili samo prvo poluvreme utakmice. Galerija Sverdrup je odložila izložbu, ali ako katalog i ostali izložbeni materijali ostanu isti, demonstriraćemo ispred galerije pod parolom "Ne istorijskom revanšizmu priča o nacističkim žrtvama". Insistiraćemo da se katalog i izložbeni materijal revidiraju u skladu sa opšte prihvaćenim istorijskim činjenicama o nacionalnosti i etničkoj pripadnosti zatvorenika. Takođe, zahtevamo da se vođa projekta Gorana Ognjenović smeni sa mesta vođe projekta - odlučan je Boris Marksimović čija organizacija zastupa interese oko 7.000 Srba u Norveškoj.

Prema podacima norveških istoričara u Norvešku je tokom Drugog svetskog rata iz Srbije prebačeno 2.239 zarobljenika, 1.055 bilo ih je iz Bosne, 26 iz Hrvatske, 22 iz Crne Gore, 11 iz Slovenije, 10 iz Makedonije.

Krvavi put

U svojoj knjizi istoričar Knut Torenesen navodi da je u različitim vremenskim periodima u Norveškoj postojalo više "srpskih logora", ta da su zarobljenici radili uglavnom na izgradnji puteva.

"Robovski rad se u najvećem delu sastojao od gradnje puteva "Blodveijen" (Krvavi put), sečenja drva i poljoprivrednog rada kao i čišćenja snega u određenim godišnjim dobima", navodi se u knjizi.

Ambasada: Mudro odlaganje izložbe

U ambasadi Republike Srbije u Oslu kažu da su upoznati sa celim slučajem.
- Smatramo da je odluka Univerziteta u Oslu da se izložba odloži mudra i da je neophodno da se jasno i transparentno pristupi toj temi - kažu u ambasadi Srbije.
Inače, predstavnici srpske ambasade, za razliku od diplomata iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, nisu bili pozvani na otvaranje u Oslu. Pozivnicu jesu dobili za istu izložbu koja je održana u Falštadu, ali iz protesta je nisu posetili.

Ne komentariše optužbe

Vođa projekta izložbe Zahvalnost narodu Norveške Gorana Ognjenović za "Vesti" nije želela da komentariše optužbe Saveza srpskih udruženja. Ona je samo kratko dodala da bi mogla da replicira samo osobama sa kojima bi o temi izložbe mogla da razgovara na akademskom nivou. Kako piše na katalogu, organizator ove izložbe je Memorijalni centar "Jasenovac" gde je prema podacima sa interneta i gospođa Ognjenović navodno zaposlena, a povodom 70. godišnjice jugoslovenskih zatvorenika u Norvešku.