Smog siromaštva guši gradove Grčke
Smog koji zimus prekriva gradove Grčke, dobio je naziv: to je "krajnji simbol ekonomske depresije", piše američki magazin "Atlantik" u današnjem broju.
"Nije potrebna statistika da se u potpunosti shvati dubina ekonomske krize u Grčkoj. Samo treba pogledati dim", piše list dodajući da su komunalije sada toliko skupe za grčke porodice, da su neke prešle na grejanje drvetom. Rezultat su slojevi smoga nad gradovima.
Drvo isečeno na planinama u okolini Atine, izgorelo u pećima i nekada samo pomodnim dekoratvnim kaminima stanova srednje klase, stvara neprirodan oblak koji lebdi iznad glavnog grada Grčke, kao "sumorna metafora za jednu od najgorih ekonomskih depresija u modernoj evropskoj istoriji", piše list.
Kada je, ubrzo po izbijanju svetske finansijske krize, utvrdila da neće biti u stanju da vrati dugove, Grčkoj je preostala milost Evrope. U zamenu za kreditnu pomoć, pristala je da svoj deficit smanji sa oba kraja: državna potrošnja je opala, a porasli su porezi na prihod, na imovinu i na komunalije. U kombinaciji sa poskupljenjem nafte, povećanja poreza podigla su cenu grejanja za više od 40 odsto i to početkom januara, najhladnijeg meseca u Grčkoj.
Nezaposlenost u Grčkoj je najviša u razvijenom svetu, a njen bruto-domaći proizvod (BDP) ima najveći pad u mirnodopsko vreme u Evropi za poslednja dva veka. Plate opadaju, kasne, ili se isplaćuju na rate čak i onima koji još imaju stabilan posao. Zato su mnoge porodice napravile razumnu računicu i počele da se greju na drvo.
Letnji smog je uobičajen u Atini - nazivaju ga "fotohemijskom supom" čiji su glavni sastojak industrijski gasovi i izduvni gasovi vozila koji se "kuvaju" u vrelom, mirnom vazduhu iznad grada, pretvarajući se u složenija jedinjenja. Ali, ovo je prvi put u novijoj istoriji da se pojavio "zimski smog" u januaru, kada temperatura noću opada do nule.
"Toga ima svuda u širem području Atine", rekla je Aleksija Caruha, nastavnica, i dodaje da je "dramatično porastao i broj ljudi koji su počeli da koriste šporete" na klasično, čvrsto gorivo.
Ta pojava je najgora u velikim gradovima poput Atine koja ima više od četiri miliona stanovnika, i u Solunu, na severu. Ali smog se pojavio i u manjim grčkim gradovima, jer se oštra državna štednja oseća u svakom kraju zemlje.
"Vazduh nikada nije bio gori", kaže Marijana Filipopulu, socio-antropolog. "Sve teže dišem, a oči peku od smoga".
Ministarstvo za zaštitu okoline je upozorilo stanovništvo da ne koristi kamine i peći, ali porodice koje su izgubile radna mesta i jedva sastavljaju kraj s krajem, nemaju izbora sem da zagreju domove vatrom od praktično bilo čega što gori - ne samo drveta, već i starog nameštaja i starih vrata s napuštenih zgrada, kaže Caruha.
Drugi simbol ekonomske krize u Grčkoj, posle smoga, su opustošene šume.
Ministarstvo za zaštitu okoline procenjuje da je više od 13.000 tona drveta nezakonito posečeno samo 2012. godine, a porodice, strahujući od policije, po skrovitim mestima planina traže bilo šta što će zagrejati sobu.
"Ova nova 'kuga' izgleda demokratski", piše u listu "Katimerini" grčki politički komentator Nikos Konstandaras, "ali ta ljuska je tanka - ponovo najviše stradaju siromašni: Oni žive na nižim spratovima, gde se toksini najviše skupljaju, oni su primorani da pale sve što nađu, oni se okupljaju oko otvorenog ognjišta ili kofe sa žarom".
"Kuznecovljeva krivulja stanja okoline" je osnovna teorija koja kaže da, iako početni baražni razvoj industrijalizacije degradira životnu sredinu – treba pogledati samo slučaj Pekinga, obično najbogatija društva i dalje imaju zdravo okruženje jer razvijaju održivije i čistije, ali i skuplje tehnologije - primer je američki grad San Francisko.
Međutim, s Grčkom je gore, ona tone, regresira, rekao je Jan Marej, potpredsednik za strateške studije Instituta za konkurentnost preduzetništva iz Vašingtona: "Kako sve više siromaši, njeno okruženje propada".
Između 1961 i 1998, koncentracija čestica u vazduhu Londona je opala sa 160 mikrograma po kubnom metru na manje od 20 mikrograma - to je tipična krivulja razvoja. "Postojeći nivoi u Grčkoj dostižu i 300 mikrograma po kubnom metru", napisao je Marej. Tako izgleda krivulja propadanja.
Jedan grčki bloger kaže da Atina izgleda kao London u romanima Čarlsa Dikensa. Grčka je istinski post-industrijska zemlja u predindustrijskoj krizi.
Januara je njujorški "Volstrit džurnal" opisao čestu scenu u šumi kod glavnog grada Grčke. Ekološki aktivista Grigoris Gurdomihalis je uhvatio jednog nezaposlenog oca četvoro dece dok je ilegalno sekirom sekao stablo u planini i sukobio se s njim. Iako je šuma državna, ekolog je odustao kada se otac zaplakao.
