U čast pobede: Volgograd ponovo Staljingrad
Rusija u subotu obeležava 70 godina od sovjetske pobede kod Staljingrada, najvećeg poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, koji je predstavljao prekretnicu u najvećem ratnom sukobu u istoriji.
Povodom jubileja, bivši Staljingrad, a od 1961. Volgograd, ukrašen je velikim brojem zastava i crveno-žutim plakatima u čast pobednika. U planu je i rekonstrukcija čuvene bitke. Ruski predsednik Vladimir Putin doputovaće u subotu u Volgograd, gde će prisustvovati paradi u kojoj će više od 650 vojnika prodefilovati u uniformama Crvene armije. Različite manifestacije planiraju se i u Moskvi.
"Bitka za Staljingrad najupečatljiviji je simbol Velikog otadžbinskog rata, rat je još živ u sećanju ljudi koji su ga proživeli i u sećanju njihovih bližnjih", kaže istoričar Vitalij
Dimarski.
Trupe nemačkog feldmaršala Fridriha fon Paulusa kapitulirale su 2. februara 1943. opkoljene vojnicima Crvene armije, posle krvave bitke koja je u julu 1942. počela za taj grad na obali Volge, važan tranzitni centar na putu za Kavkaz i njegove bogate resurse nafte i gasa. To je bila prva masovna predaja nacističke vojske od početka rata koja je promenila tok sukoba kako na strateškom, tako i na psihološkom planu za Sovjete, koji su na početku rata bili demoralisani zbog serije poraza.
Bitka za Staljingrad je, takođe, jedna od najkrvavijih u istoriji. Najpre zasut bombama nemačkih aviona, Staljingrad je potom duže od šest meseci bio poprište uličnih borbi između nemačkih vojnika i sovjetskih vojnika i civila. Borci su imali dodatnog neprijatelja - zimu i glad. U bici je, prema ruskim zvaničnim podacima, poginulo dva miliona ljudi sa obe strane.
"Neprekidno su bombardovali, od devet sati ujutru do četiri popodne. Dva puta naš podrum je bio zakopan posle eksplozija, ali smo se izvukli", seća se 93-godišnja Tajsija Postnova, koja je u septembtu 1942. kao studentkinja medicine poslata na front.
"Povređeni su neprekidno pristizali. Većina onih koje bismo lečili, vraćali su se na front", dodala je.
Pošto je namirnice bilo teško naći, dugo je preživljavala samo na suvom hlebu i nekoliko gutljaja vode. "Oni koji to nisu mogli da izdrže, često su išli do Volge u potrazi za vodom, ali su ih usput obarali meci", ispričala je. Ipak, kako je rekla, nisu se plašili.
"U glavi smo imali samo jednu ideju: pobedu. A oni na umoru često su govorili: 'Umirem za domovinu, za Staljina'. Da nismo imali Staljina, izgubili bismo rat", uverena je Tajsija Postnova.
Njeno uverenje dele brojni veterani i Rusi koji se s nostalgijom sećaju SSSR-a i koji godinama traže da se Volgogradu vrati naziv Staljingrad. Pred jubilej, komunisti planiraju da Putinu uruče peticiju koju je potpisalo 35.000 ljudi. Ipak, prema istraživanju nezavisnog instituta Levada iz oktobra 2012, samo 18.000 Rusa zalaže se za vraćanje naziva Staljingrad, dok se tome protivi 60 odsto. Kremlj je do sada izbegavao da se izjašnjava o tom pitanju.
