Merkel: Zauvek odgovorni za Hitlerove zločine
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je danas da dolazak nacističkog vođe Adolfa Hitlera na vlast pre 80 godina predstavlja "stalno upozorenje" za Nemce, i podsetila da demokratija i sloboda ne dolaze same od sebe.
"Ovo treba da bude stalno upozorenje za nas Nemce", rekla je Merkelova na otvaranju izložbe u Berlinu posvećene Hitlerovom dolasku na vlast, 30. januara 1933. godine. Ona je poručila da ljudska prava, sloboda i demokratija ne dolaze i ne uspevaju "sami od sebe".
Hoda po jevrejskom tepihu
Nemačka kancelarka nedavno se neprijatno iznenadila kada je saznala da se u njenoj kancelariji nalazi persijski tepih iz kolekcije Hermana Geringa, a koji je oduzet od jedne jevrejske porodice. Veruje se da je ovo samo jedan od 660 ukradenih jevrejskih predmeta koji su i dalje u vlasništvu Vlade Nemčke. |
"Dinamičnom društvu... potrebni su ljudi koji poštuju jedni druge, koji preuzimaju odgovornost za sebe i druge, u kojem ljudi donose hrabre odluke i koji su spremni da prihvate kritiku", poručila je kancelarka i istakla "stalnu odgovornost" Nemačke za nacističke zločine.
Angela Merkel, koja je otvorila izložbu na mestu nekadašnjeg sedišta Gestapoa, podsetila je da je Hitleru bilo potrebno samo šest meseci da "poništi svaku različitost" nemačkog društva. Ona je takođe istakla da je veliki deo nemačkog društva podržao ili "bar tolerisao" Hitlerov režim.
"Uspon nacionalsocijalizma bio je moguć zato što su elita i veliki deo nemačkog društva u tome učestvovali ili bar tolerisali", rekla je Merkelova, koja je, kako napominje Frans pres, rođena posle Drugog svetskog rata.
Kancelarka je, tako, podsetila da su "studenti i profesori" 10. maja 1933. u Berlinu učestvovali u nacističkom spaljivanju knjiga jevrejskih, marksističkih i pacifističkih pisaca, uključujući dela Karla Marksa, Sigmunda Frojda, Tomasa Mana i drugih.
Povodom obeležavanja dolaska Hitlera na vlast, nemački parlament je održao specijalnu sednicu posvećenu žrtvama nacističkog režima. Izložba "Berlin 1933, na putu ka diktaturi" preko fotografija, naslovnih strana novina i plakata prikazuje prve mesece vlasti Hitlera.
Fotografije prikazuju požar u nemačkom parlamentu, Rajhstagu, 27. februara, i prve mere protiv Jevreja, 1. aprila, početkom bojkota jevrejskih radnji, lekara i advokata. "Nemci branite se! Ne kupujte jevrejsko!", piše na jednom plakatu.
Za direktora dokumentacionog centra na otvorenom "Topografija terora" Andreasa Nahmana izložba oslikava "dnevnu eroziju demokratskih institucija" u prvim mesecima nacističke katastrofe, koja će razoriti Evropu i odneti između 40 i 60 miliona života, među kojima i šest miliona Jevreja.
