Prvi bionički (veštački) čovek Reks
Bionički čovek Reks, specijalno napravljen za dokumentarac Kanala 4, zbir je postojećih naprednih veštačkih proteza i organa. Međutim, Reks je otvorio i mnoga moralna pitanja.
Reks je koštao milion dolara i sastavljen je od veštačkih udova i organa uzetih sa svih strana sveta. Bioničkog čoveka Reksa (skraćeno od robotski egzoskelet), visokog oko 180 centimetara, sklopili su naučnici za dokumentarnu emisiju britanskog Kanala 4, koja bi trebalo da pokaže dokle su nauka i tehnologija stigle.
Međutim, ovo istraživanje stvorilo je i određene moralne dileme - napredovanje protetike i veštačkih organa moglo bi da znači da će naučnici uskoro moći ne samo da dopunjavaju telesne nedostatke, već i da ih poboljšavaju. Dr Bertold Mejer, socijalni psiholog iz Švajcarske, koji i sam ima 35.000 evra vredan bionički ud jer je rođen bez leve ruke, smatra da je ovo uzbuđujuće, ali i pomalo zastrašujuće.
"Možda smo stigli do tačke kada su nauka i tehnologija počele da pokazuju prve znake mogućnosti da odemo preko granica evolucije", kaže Mejer.
"Opasnost leži u tome da ćemo uticati na ono što je ljudsko u nama. Kreiranje novih vrsta koje se mogu okrenuti protiv nas i 'ugristi nas', slično mitu o Frankenštajnu, kada se to biće oslobađa i postaje destruktivno i nekontrolisano", dodaje Džordž Anas, profesor bioetike i ljudskih prava na bostonskom univerzitetu.
Bioničkog čoveka sastavili su vodeći britanski robotičari Ričard Voker i Metju Godin. Reks ima, recimo, veštačko oko koje se sastoji od mikročipa ugrađenog u mrežnjaču, koji prima sliku sa kamere postavljene u naočarima pacijenta. Zatim šalje električne signale koje mozak prevodi u oblike i obrasce.
Profesor Robert Meklaren sa Univerziteta Oksford, ističe: "Nadamo se da će pacijenti koji su potpuno slepi moći da vide osnovne oblike i obrasce".
Naučnici, takođe, veruju da će veštački organi – srce, bubrezi, pankreas i slezina – moći da reše nedostatak donora u svetu. Na primer, "SynCardia Systems" veštačko srce već spasava živote - više od 1.000 ih je ugrađeno. Pokreće ga baterija i može privremeno zameniti obolelo srce dok se ne pojavi donor, ističu Reksovi autori. Tu su i protetička stopala i gležnjevi koje je razvio profesor Hju Her sa Tehnološkog instituta Masačusets – imitiraju pokrete mišića i Ahilove tetive. Her, koji je izgubio noge usled smrzavanja prilikom alpinističke nezgode, kaže da se sada penje bolje nego pre.
Ostale detalje otkriće u emisiji o Reksu "Kako napraviti bioničkog čoveka", koja će biti prikazana 7. februara.
