Bil Gejts: Imam dovoljno za hranu i odeću, ostatak ću dati najsiromašnijima
Multimilijarder Bil Gejts (57), prema procenama “težak” oko 65 milijardi dolara, već je uložio oko 28 milijardi dolara u rad svoje humanitarne fondacije, a u razgovoru za britanski “Telegraf” izneo je da planira da do kraja života u humanitarne svrhe investira 95 odsto svog ukupnog bogatstva i da, osim uvođenja personalnih kompjutera u svakodnevnu upotrebu, kao svoj trajni dar čovečanstvu ostavi i potpuno iskorenjivanje dečije paralize, teške bolesti koja je osakatila mnoge mlade živote.
U 57. godini Bil Gejts je rešen da se do kraja života posveti radu u svojoj humanitarnoj fondaciji
"Nesumnjivo sam dobro zbrinut kada je reč o hrani i odeći, a iznad određene tačke novac mi nije ni od kakve koristi. Njegova korisnost leži isključivo u izgradnji organizacije koja će omogućiti da ta sredstva stignu do najsiromašnijih na planeti", kaže Gejts.
Gejts: Moji motivi nisu religijskiNa pitanje o eventualnim verskim motivima koji stoje iza ovakve odluke i tolike posvećenosti radu u fondaciji, jedan od najbogatijih ljudi na planeti, pak, odgovara da nije u pitanju nikakva konkretna religija. "Radi se o ljudskom dostojanstvu i jednakosti. O zlatnom pravilu da je svaki život jednako vredan i da prema ljudima treba da postupamo onako kako bismo želeli da drugi postupaju prema nama", kaže Gejts. |
Ova “izvesna tačka” za njega se nesumnjivo nalazi na znatno višem nivou nego za većinu nas ostalih. Gejtsovi, recimo, poseduju imanje kraj jezera u SAD vredno 150 miliona dolara (95 miliona evra), bazen sa ugrađenim podvodnim muzičkim sistemom, i slične “sitnice”.
Svako od njegovo dvoje dece će, čak i ako 95 odsto bogatstva ode u humanitarne svrhe, ipak biti dobro obezbeđeni naslednik nekoliko milijardi dolara.
Poenta je, međutim, jasna: novac se ne može poneti sa sobom na onaj svet, a čak ni bogatstvo takvih razmera ne garantuje čoveku mesto u istoriji. Mada ga je svojim dostignućima u svetu IT tehnologije verovatno već zaslužio, Gejts, međutim, želi i dodatno da ga zasluži potpunim iskorenjavanjem poliomijelitisa, odnosno dečije paralize.
Da bi se to postiglo, neophodno je samo da vakcinacijom tri puta u životu bude obuhvaćeno najmanje 90 odsto dece u svetu, i to pre svega u zemljama u kojima je dečija paraliza još uvek endemična: Nigeriji, Pakistanu i Avganistanu.
Najveću prepreku na ovom putu predstavlja mračna propaganda islamista, koji vakcinaciju predstavljaju kao paravan za sterilizaciju i druga “zla sa zapada”, zbog čega je već stradalo dosta humanitarnih radnika Gejtsove fondacije, pre svega medicinskih sestara koje sprovode vakcinaciju u Avganistanu i Pakistanu.
Gejts je, međutim, rešen da ne odustane, a činjenica da se opredelio upravo za dečiju paralizu može se objasniti sklonošću ka čistim i efikasnim rešenjima, koju je pokazivao i u “Majkrosoftu”.
"Poliomijelitis je specifičan, jer ga je moguće potpuno iskoreniti vekcinacijom. A kad ga jednom iskorenite, na njega više ne treba trošiti novac. To dostignuće ostaje zauvek prisutno, kao poklon", zaključuje Gejts.
