Lov na Bin Ladena (6): Istina 20. otmičara
Dug put lociranja Osame bin Ladena na neki način počeo je surovim saslušavanjima Mohameda al Katanija, čoveka za koga se veruje da je trebalo da bude 20. otmičar u napadu na Njujork 2001.
Katani je bio neobrazovan, nestalan mladić, odrastao u izrazito primitivnoj sredini, gradu Karju u Saudijskoj Arabiji. Tamošnji obrazovni sistem se u najvećoj meri svodi na izučavanje Kurana.
Krajem devedesetih godina Katani je napustio poljoprivredu školu, da bi pokušao da pronađe posao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde je nekoliko godina radio više nižerazrednih poslova. Ipak, obećani Emirati nisu bili za njega i on se vraća u rodni grad, gde se zapošljava kao vozač u Hitnoj pomoći, a zatim i elektro-kompaniji.
Tokom 2000. godine, sa navršenih 25 godina, Katani prolazi kroz "religijsko buđenje", odlučuje da napusti posao i ode u Avganistan i pridruži se džihadistima, talibanima koji su se borili protiv Severnog saveza.
Početkom 2001. godine, u jednom trening kampu u Avganistanu, Katani upoznaje Bin Ladena koji je i sam već duboko u procesu planiranja terorističkog napada na Njujork. Osama bin Laden je mladom Saudijcu poručio da ako želi "da služi islamu" ode i konsultuje se na koji način može biti koristan kod Kalida Šeika Mohameda. Krajem juna 2001. Katani još jednom sreće Bin Ladena i kaže mu da je spreman da učestvuje u akciji u SAD.
U međuvremenu je Kalid Šeik Mohamed rekao Kataniju da se vrati u Sudijsku Arbiju i izvadi nov, "čist" pasoš u kojem neće biti pečata ulaska u Avganistan i Pakistan, a da zatim s čistim pasošem zatraži američku vizu u konzulatu u Rijadu. Vize se Saudijcima relativno lako izdaju i tako je bilo i u slučaju Katanija.
Dobio je pri tom i 5.000 dolara i krenuo na put u Orlando u koji stiže 4. avgusta 2001. Na parkingu aerodroma ga je čekao Mohamed Ata, glavni otmičar u napadu na Njujork. Ata je planirao da Kataniju dodeli ulogu snagatora u otmici aviona, nekog ko će savladati posadu i evetualno putnike.
Međutim, na aerodromu u Orlandu je imigracioni oficir bio sumnjičav kad je pred sobom video putnika s kartom u jednom pravcu, i koji ne govori engleski jezik, pa deluje vidno nervozno. Uz pomoć prevodioca imigracioni oficir je pokušao da sazna gde je Katani namerio da putuje, koliko ostaje i slično, ali je ovaj na to postao još agresivniji. Sve se završilo tako što je Kataniju uskraćeno pravo ulaska u zemlju, a na odlasku se mladi Arapin okrenuo prema policajcu i rekao: "Vratiću se ja."
Katani zatim odlazi ponovo u Avganistan gde je dočekao napad na Njujork, zatim udare SAD i pad talibanskog režima. Bio je jedan od 15 Bin Ladenovih telohranitelja koji su uhapšeni u Pakistanu posle bitke na Tora Bori. Posle nekoliko dana saslušavanja, pakistanska tajna služba ISI ga predaje Amerikancima koji su ga prvo držali na tajnoj lokaciji, a zatim prebacili u Gvatanamo, novoosnovani vojni zatvor na Kubi, rezervisan za najopasnije teroriste.
STRAŠNO ISLEĐIVANJE
U prvom saslušanju kod Pakistanaca, Katani je pokušao da objasni da se u Avganistanu našao kao turista koji se bavi sokolarstvom, što je bila uobičajena bleda priča mnogih pripadnika Al Kaide.
Pravu važnost Mohameda Katanija američki obaveštajcu su shvatili tek kad su svog uhapšenika povezali s identitetom, otiscima prstiju mladog Arapina kome je uskraćen ulaz u SAD u avgustu 2001. To je bio znak da Katani, dvadeseti otmičar, postane predmet intenzivnog isleđivanja. Kako nije sarađivao s islednicima, režim koji je primenjen nad Katanijem postajao je sve suroviji, uključujući i simulaciju davljenja, razgolićivanje, udaranje i druga ponižavanja.
Između 23. novembra 2002. i 11. januara 2003. godine, Mohamed Katani je isleđivan ravno 48 dana, manje-više bez prekida, od četiri sata ujutro, pa do ponoći. Ako bi se onesvestio, polivali bi ga vodom ili ga izlagali izuzetno glasnoj i iritantnoj muzici. Primoravali su ga da "izvodi pseće trikove", držali u prostoriji s izuzetno hladnom temperaturom i tako redom.
Ovako agresivan tretman izazvao je vrlo ozbiljne promene u Katanijevom ponašanju. Agenti FBI koji su katkad prisustvovali isleđivanjima imali su jasno naređenje direktora da napuste ćeliju kad počne mučenje. Reč je o dubokom neslaganju CIA i FBI povodom metoda dopuštenih u prikupljanju informacija. Ipak, agenti FBI su imali priliku da vide strašne posledice posle mučenja Katanija.
Primetili su da se Katani obraća ljudima kojih uopšte nema u prostoriji, da čuje glasove u glavi, grčio se na podu ćelije i sebi čupao kosu. Tortura kojoj je izložen bila je toliko strašna da je bivši sudija Suzan Kraford (koju je Bušova administracija ovlastila da proceni proces isleđivanja u Gvanatamu s pravnog aspekta) zaključila da je taj čovek bio izložen takvoj torturi da on ne može uopšte biti optužen za bilo šta!
Sporne tehnike isleđivanjaAbu Ahmed al Kuvajti bilo je samo jedno od stotina imena koja su izrečena u različitim saslušanjima u Gvantanamu i tajnim zatvorima CIA. Kada je Kalid Šeik Mohamed (KSM) uhapšen u Pakistanu, u CIA se verovalo da bi to moglo dovesti do brzog hvatanja Bin Ladena, ali se to pokazalo netačnim. Isprva je KSM držan u pakistanskom pritvoru i on je tokom tamošnjeg ispitivanja dao nekoliko važnih tragova koje je CIA zanemarila, previdela ili čak i nije doznala od ISI. Naime, KSM je rekao da se Osama bin Laden krije u Kunar provinciji u Avganistanu, te da mu je beg sa Tora Bore omogućio Ahmed al Kuvajti, uz pomoć Amina ul Haka. Obe informacije bile su tačne i nisu date pod prinudom.
|
ABU AHMED AL KUVAJTI
Iz tajnih sažetaka isleđivanja koji su posredstvom Vikiliksa procurili u javnost, vidi se da je Katani islednicima rekao da ga je Kalid Šeik Mohamed instruisao da se upozna sa čovekom pod imenom Abu Ahmed al Kuvajti koji ga je potom obučio da komunicira tajno s pripadnicima Al Kaide kad jednom uđe u SAD.
Rekao je da ga je Kuvajti u julu 2001. odveo u internet kafe u Karačiju i obučio kako da ostavlja "mrtve poruke" na poznatim imejl adresama. Reč je zapravo o porukama koje se napišu, ali nikad ne pošalju, već ostaju u "nacrtima". Tako poruka ne putuje mrežom i neuhvatljiva je obaveštajcima.
Ovo Katanijevo priznanje bilo je prvo pominjanje Kuvajtija kao čoveka u koga je Šeik Mohamed imao poverenja, a koji je i sam od 1. marta 2003. bio u uhapšen i prebačen u Gvatanamo. Sada su analitičari CIA znali da je čovek pod imenom Kuvajti obučavao otmičare, ali još nisu znali i da li je on Bin Ladenov glavni kurir.
Tokom saslušavanja KSM, planer 11. septembra islednicima je rekao da se "Kuvajti povukao" što je islednicima bilo čudno jer se iz Al Kaide niko nije penzionisao. Saslušavanje KSM bilo je toliko važno za CIA, da je jedna mlada žena, analitičar, putovala redovno iz Virdžinije u Poljsku kako bi iz prve ruke pratila proces.
