Lov na Bin Ladena (5): Posmatranje traga kurira
Uprkos odsustvu dobrih tragova godinama, tim za lov Osame bin Ladena pažljivo je mozgao o tome kako bi se moglo otkriti njegovo skrovište. Pitali su se u kakvim li je uslovima živeo, ko bi mu mogli biti jataci, gde se osećao najsigurnijim...?
Mnoge ove teorije obrađivane su sistemom eliminacije. U ranoj fazi razmišljanja s velikom verovatnoćom je odbačeno da je Bin Laden napustio poznati teren Avganistana i Pakistana, da bi utočište potražio u Jemenu, državi iz koje potiče Bin Ladenova porodica.
Osama bin Laden je bio fizički veoma prepoznatljiv, vrlo visok, markantan i bilo kakvo daleko putovanje za njega bi predstavljalo veliki bezbednosni rizik. Drugi razlog za ostajanje na poznatom terenu, verovali su u CIA, je i to što je Bin Laden sad već jako dugo potpuno zavisio od logističke podrške ljudi iz tog regiona.
RATNI DRUGOVI
Vremenom je CIA eliminisala kao pomagače u skrivanju njegove ratne drugove iz doba vojevanja protiv Sovjeta. Hakanijeva mreža bila je jedna od najbolje organizovanih oružanih grupa u Severnom Vaziristanu i istočnom Avganistanu. Osama bin Laden bio je poznanik vođe klana Dželaludinu Hakaniju, ali su oduvek bili veoma nepoverljivi jedan prema drugome.
Isključeno je i da se Osama krije negde zajedno s Mulom Omarom, talibanskim vladarom Avganistana. Omar se, prema podacima CIA krio u gradu Keta, u blizini granice s Avganistanom i gorko se kajao što je dozvolio Al Kaidi da operiše s njegove zemlje jer ga je to koštalo pada režima.
Tragajući za Osamom bin Ladenom, analitičari CIA su iznova i iznova pregledali video snimke koje je on puštao u javnost. Pokušali su tako da proniknu u bilo kakav zanimljiv detalj, recimo, kakvo mu je zdravlje, da li mu je stanje uma promenjeno, gde se te poruke uopšte snimaju. Tako se analizirao i snimak od 29. oktobra 2004. godine na kojem se Bin Laden pojavljuje posle tri godine potpune ilegale. Na njemu je on delovao kao da se potpuno oporavio od pakla Tora Bore i povratio samopouzdanje.
Analiza snimaka bila je vrlo detaljna, pa tako, ako bi se Bin Laden pojavio u prirodi odmah bi bili angažovani stručnjaci, geolozi koji bi analizirali teren, zatim bi se analizirale biljke i drveće da bi se utvrdilo o kojem delu planete je reč. Ako bi proletela ptica bio bi angažovan jedan nemački omnitobiolog koji bi utvrdio o kojoj je životinji reč, gde su joj staništa i slično. Međutim, na više od 30 snimaka koje je Bin Laden objavio nije se moglo videti ništa posebno, ništa korisno.
Analitičari obaveštajne agencije, ali i oni iz Pentagona, pregledali su i sve poznate slučajeve lova na begunce, od hvatanja Adolfa Ajhmana u Buenos Ajresu, što je bio tipičan slučaj terenskog obaveštajnog rada, pa do kolumbijskog narko bosa Pabla Eskobara koji je u Medeljinu ubijen pošto je lociran signal njegovog satelitskog telefona dok je razgovarao sa sinom. Na sličan način su i ruske specijalne snage ubile vođu čečenskih pobunjenika Džohara Dudajeva.
"Možete odbaciti sve svoje telefone, ali onda plaćate cenu u brzini reagovanja i agilnosti. Tako, brzo smo shvatili da oni ne odbacuju telefone, samo su obazriviji u korišćenju" kaže general Majkl Hajden koji je na mesto direktora CIA došao iz NSA (National Securitdž Agencdž) koja se upravo bavi elektronskom špijunažom.
Ali, problem sa telefonom je bio taj što ih Osama bin Laden nije koristio još od 1997. godine i pokušaja atentata na njega u Kartumu.
PRAVILNIK TRAGANJA
Početkom 2005. godine je analitičar Rebeka (pseudonim), koja je inače godinama radila na slučaju Bin Ladena, izradila pravilnik traganja za Bin Ladenom. U nedostatku bilo kakvih tragova Rebeka je suzila plan delovanja u četiri tačke:
1) Razotkriti kurirsku mrežu
2) Locirati ga preko članova porodice
3) Pratiti kontakte koje ima s pripadnicima Al Kaide
4) Pratiti medijske istupe
Sada su analitičari CIA sve podatke koje su dobijali morali da provlače kroz ovaj pravilnik. Najočigledniji sistem bio bi preko medijskih istupa, odnosno ući u sistem kojima Bin Laden dostavlja video trake televiziji. Ali, Bin Laden nije snimke dostavljao preko jednog, već preko čitavog niza kurira i u tom lancu neki čak ne bi ni znali šta nose, niti ko je krajnji korisnik. Takođe, neki od kurira bi naprosto otišao u Karači i onda poslao traku poštom.
Do 2006. godine CIA je gotovo potpuno odbacila teoriju da se Bin Laden krije negde u pećini u plemenskoj oblasti. Zaključili su i da se verovatno ne kreće mnogo, ako se uopšte i kreće, kao i da se ni sa kim ne sastaje lice u lice posle 11. septembra 2001. i napada na Njujork.
Do ovog poslednjeg zaključka CIA je došla posle saslušanja jednog visokorangiranog pripadnika Al Kaide koji je bio zarobljen u Gvantanamu i koji je naređenja uvek primao preko posrednika, te zapravo Bin Ladena uživo nikad nije ni video. Slično je bilo i s drugima koji su govorili da su naređenja primali preko kurira. Analitičari su zaključili i da Bin Laden nije u međuvremenu stekao nove prijatelje, tako da su oni koji ga štite verovatno bili uz njega i pre 11. septembra.
Grupa od 30 Bin Ladenovih telohranitelja, u žargonu CIA poznatih kao "prljava tridesetorica" u Pakistanu su uhapšeni odmah posle bitke na Tora Bori. To je značilo i da se krug pomagača Bin Ladena jako smanjio. Drugi rezon zbog kojeg su u CIA verovali da Osamu štiti jako malo ljudi je i bezbednosni aspekt o kojem je on vodio računa. Naime, velika grupa ljudi ostavila bi za sobom veliki bezbednosni trag, te bi olakšali hapšenje.
ČITANJE KNJIGA
Kako bi pronikli u matrice ponašanja Osame bin Ladena, analitičari su pročitali i sve relevantne, ozbiljne knjige napisane o vođi Al Kaide. Ti redovi su im ukazali na izuzetnu privrženost Osame bin Ladena porodici, svim svojim suprugama i deci. Tako se došlo do pretpostavke da bi deo njih možda mogao da živi s njim, a kako je porodica bila brojna, to je značilo i da žive u velikom objektu.
Vremenom su analitičari odbacili i ideju da se Bin Laden krije u plemenskoj oblasti Pakistana. Od leta 2006. u tom kraju je pojačano prisustvo terenskih operativaca CIA, a oni su opet napravili velike mreže lokalnih doušnika i niko od njih nikada nije doneo obaveštajni podatak koji bi ukazivao da je Bin Laden u plemenskoj oblasti.
"Je li Džonatane, imamo li predstavu gde se krije Bin Laden?" upitao je jedan od američkih kongresmena šefa stanice CIA u Islamabadu dok su poletali avionom za SAD, a onda je kongresmen dao i svoju pretpostavku:
"Sigurno se smuca ovde negde po ovim prljavim slamovima".
"Ne verujem gospodine. Pre će biti da je u nekoj raskošnoj vili u predgrađu Islamabada", odgovorio je agent.
Iako to CIA tada nije znala, zaista se pokazalo da je Bin Ladenovo skrovište u lepoj kući tihog predgrađa, ali ne Islamabada, već Abotabada.
U jednoj od knjiga, "Odrastanje Bin Ladena" navode se reči Osaminog sina Omara koji je rekao da se njegov otac uplašio američkog bombardovanja 1998. godine, posle terorističkih napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, te da se sklonio u sigurnu kuću u Kabulu, kao i da je imao sigurne kuće u svim većim gradovima Avganistana.
Ovaj podatak naveo je analitičare CIA da poveruju da se Bin Laden krije u gradu, a tome u prilog ide i činjenica da su između 2002. i 2007. godine svi viđeniji pripadnici Al Kaide uhapšeni u gradovima. Do 2009. godine traganje za Osamom bin Ladenom postalo je isključivo urbana akcija. Za CIA je ipak, jedan od ključnih problema bio to što nisu uspeli nikada da zavrbuju nekoga od ljudi iz užeg kruga Bin Ladena.
Na kraju analitičkog procesa, CIA se vratila na ona četiri stuba. Znali su da Osama bin Laden ne koristi tehnologiju u komunikacijama, kao i da porodica za koju se znalo gde je, ne komunicira s njime, a ni njegovi medijski istupi nisu doveli do bilo kakvog traga.
Savršeni kurirOstala je samo "teorija o kuriru" i CIA je počela da pravi portret savršenog jataka. To je morao biti neko ko je mogao slobodno da se kreće Pakistanom, a da fizičkim izgledom ne štrči u sredini. Zatim, taj čovek je morao da govori arapski kako bi komunicirao s arapskim vođstvom Al Kaide i konačno, to je morao biti neko ko je s Bin Ladenom bio i pre 11. septembra, neko u koga je on imao poverenje. |
