Lov na Bin Ladena (2): Pakao Tora Bore
Uprkos haotičnom povlačenju, vođstvo i vojnici Al Kaide uspeli su da se pregrupišu u Džalalabadu. Bin Laden je bio rasterećen brige oko porodice koju su njegovi lojalni telohranitelji uspeli da prebace u Pakistan. Uoči 17. novembra i početka Ramazana, Osama bin Laden i njegov zamenik, egipatski lekar Ajman al Zavahiri s grupom telohranitelja krenuli su put Tora Bore gde su planirali da se zabarikadiraju i tako dočekaju Amerikance.
Planine Tora Bora su idealne za gerilsko ratovanje. Na njenom rubu je oblast Parančinar u Pakistanu. U vreme invazije SSSR na Avganistan 1979. upravo tuda su mudžahedini iz Pakistana upadali u Avganistan, zadavali udarce sovjetskoj armiji, a potom bežali u sigurnost Pakistana.
Neposredno pre je stigao u planinu, Bin Laden je naložio Validu bin Atašiju, svom telohranitelju i jednom od planera napada na američki brod Kol u Jemenu 1998, da ode i u planinu odnese zalihe hrane, te da vojnici iskopaju rovove i mrežu tunela između manjih pećina kojih ima jako mnogo na Tora Bori.
CIA je stalno bila korak iza Bin Ladena. Glavni čovek za praćenje bio je Geri Barnsten, oficir s velikim iskustvom koji je govorio dari, jedan od lokalnih jezika, te je još u Kabulu saznao da se Osama izvukao prema Džalalabadu i da odlazi u pećine Tora Bore.
Informacija je odmah prosleđena Protivterorističkom centru CIA u Lengliju, odnosno u Tampu i sedište Centralne komande američke armije zadužene za vođenje operacija u Avganistanu.
POSLEDNJA BITKA
Procena CIA je bila da će se Bin Laden povući u deo Tora Bore, vrh Spin Gar, te da će odatle pružiti odlučujući otpor. U poslednjoj nedelji novembra Osama bin Laden je saborcima održao borbeni govor u kojem im poručuje da bi bio greh da napuste položaje, a sličan govor održao je i početkom decembra kada je za komandanta svojih snaga imenovao poznatog libijskog teroristu Ibn al Šeik al Libija, takođe veterana rata protiv Sovjeta i kasnije komandanta trening kampa Al Kaide u Kandaharu.
Ceo okršaj zapravo se vodio na površini od oko 30 kilometara kvadratnih i to između boraca Al Kaide i lokalnih gospodara rata na platnom spisku Amerikanaca. Tek nekolicina agenata CIA predvođenih timom Henrija Kramptona nadgledalo je bitku i koordiniralo besomučno bombardovanje iz vazduha.
Ranjeni i mrtvi su se gomilali na strani Al Kaide, ali je teren bio toliko surov, nepristupačan da su sve gobitke zapravo naneli bombarderi, a ne borci na terenu, jer i nisu mogli da priđu položajima Al Kaide.
Centralna komanda armije SAD bila je ubeđena da je Bin Laden u klopci, ali su Krampton i CIA stalno ukazivali na jednu veliku manjkavost takve procene - nije bilo nikoga da obezbedi naslanjanje na granicu s Pakistanom. Nije bilo moguće osigurati da Bin Laden neće pobeći u Pakistan! Bombardovanje Tora Bore počinje 3. decembra 2001, i to razornim bombama za razbijanje bunkera, što je značilo da ni pećine više nisu bile sigurno mesto za beg.
Međutim, ni lokalni borci nisu bili naročito motivisani za rat. Tukli su se s Al Kaidom samo zbog novca koji su im Amerikanci davali, ali bi uredno, svake večeri, napuštali položaje kako bi se vratili na ramazanske večeri svojim porodicama.
Shvatajući da lokalni borci neće ništa uraditi, Geri Bernstin poslao je dugačku poruku sa zahtevom da mu Armija SAD odobri 800 Armijskih Rendžera za napad na Spin Gar, Bin Ladenove pećine, ako i da blokiraju eventualni beg u Pakistan.
"Ja sam od Tomija Frenksa tražio dodatne trupe za napad i bio sam ubeđen da bi tako savladali Bin Ladena" seća se oficir CIA Henri Krampton.
|
Siguran s Hamzom Ispostavilo se da Bin Laden nije želeo da ode u Pakistan, već se sklonio u okolini Džalalabada, u kući simpatizera Avada Gula. Tek pošto se dobro odmorio od borbe, Bin Laden odlazi u avgansku provinciju Kunar gde je imao puno jataka. Inače, Kunar provincija je na granici s Pakistanom, retko je naseljena, u njoj su planine od po nekoliko hiljada metara i gusto rastinje, a lokalno stanovništvo je poslovično veoma neprijateljski nastrojeno prema došljacima.
|
Međutim, general Tomi Frenks, glavnokomandujući Centkoma odbio je zahtev rečima da je model malog prisustva američkih snaga dosad dao odlične rezultate, ako i da bi slanje pojačanja iziskivalo nekoliko nedelja, što ih praktično čini beskorisnima. Jedno od glavnih prebacivanja krivice unutar američke administracije zbog činjenice da Bin Laden tada nije uhvaćen jer upravo ta odluka o neslanju dodatnih snaga.
CIA kaže da je tražila pojačanje, sekretar za odbranu Donald Ramsfeld da takav zahtev nije stigao do njega, a general Frenks da bi to tražilo vreme u kojem bi dolazak pojačanja bio besmislen. Štaviše, general Frenks se nadao da bi presecanje rute za beg trebalo da bude zadatak Pakistanaca, novih nevoljnih saveznika u borbi protiv terorizma.
Čak i pre operacije na Tora Bori, u vreme dok se akcija u Avganistanu planirala, Henri Krampton je uz direktora CIA Džordža Teneta bio u Kemp Dejvidu na razgovoru s predsednikom Bušom koji ih je na kraju direktno upitao:
"Kad udarimo, da li će Pakistanci zatvoriti granicu?"
"Ne, gospodine predsedniče" jasno je odgovorio Krempton.
OPROŠTAJ
Komandant Delta odreda Dalton Fjuri tražio je i da se na obronke Tora Bore prema Pakistanu pobacaju ogromne količine "Gejtor" protivpešadisjkih mina koje se samouništavaju posle nekoliko dana i da se tako zaustavi beg, ali se i ovaj zahtev zagubio negde u lancu komandovanja.
Dan posle najtežeg bombardovanja, 10. decembra, Nacionalna obaveštajna agencija (NSA) je uhvatila radio komunikaciju boraca Al Kaide na Tora Bori.
"Otac (Bin Laden) pokušava da se probije kroz liniju opsade".
Još jedan dan kasnije, 11. decembra, Osama bin Laden obratio se borcima rečima "da ih napušta, da će razumeti i njih ako budu želeli da prestanu da se bore". Isprva je CIA ove reči shvatila kao Bin Ladenovu poruku da će on sam umreti kao mučenik, ali da ostali ne moraju da stradaju. Tog popodneva vođe Al Kaide su predložile lokalnom gospodaru rata Hadži Zamanu primirje do jutra, kako bi se sabrali i predali. Uprkos ljutnji Amerikanaca, Zaman to prihvata.
Međutim, umesto da se preda ili bori do smrti, Osama bin Laden je sa telohraniteljima, bez ometanja 12. decembra pobegao s Tora Bore.
Istina, Pakistanci su tri dana kasniej pohapsili 15 pripadnika Al Kaide, među njima i Bin Ladenove telohranitelje, ali njemu nije bilo ni traga.
Vođa Al Kaide je uspeo da pobegne.
