Lov na Bin Ladena (1): Skrovište u raju Abotabada
Dug trag sitne crvenkaste prašine Teksasa dizao se iza kolone od tri terenca CIA koji su iz Ostina jurili ka Krofordu i ranču predsednika Džordža Buša. U prvom autu bio je Majkl Morel, direktor Odeljenja za specijalne operacije Centralne obaveštajne agencije. "Hajde, momci, uđite", uz osmeh je predsednik pozvao službenike iz Lenglija tog prohladnog 4. januara 2002. godine.
Ali, Morelu nije bilo do osmeha. On je došao da predsedniku kaže kako je Osama bin Laden uspeo da preživi opsadu u planinama Tora Bore i jezivo bombardovanje, te da je verovatno pobegao na sigurno.
"Trag nam se potpuno ohladio. Pobegao je, gospodine predsedniče", s gorčinom poraženog čoveka izgovorio je Morel.
Stalno u beguOdmah posle napada u Njujorku, Bin Laden je stalno putovao između Kabula i Kandahara. Međutim, vazdušni udari po talibanskim položajima kreću 7. oktobra. Tog dana Bin Laden je bio u Kandaharu, ali odmah odlazi u sigurnu kuću u Kabulu. Ubrzo su u Avganistan upale i prve paravojne jedinice CIA koje su u sadejstvu sa Severnim savezom, opozicionom armijom koja je decenijama ratovala protiv talibana. Dan kasnije, 8. oktobra, Severni savez ulazi u uzbečki grad Mazar i Šarif, a 12. novembra i u Kabul.
|
Terorista koji je naredio najstrašniji napad u istoriji SAD 11. septembra 2001. godine, umakao je komandosima i obaveštajcima najmoćnije tajne službe sveta. To je posebno ostavilo gorak ukus obaveštajnoj zajednici SAD. Ne samo da nisu dovoljno brzo reagovali uoči napada, već im je sada pobegao čovek kojeg su nekoliko dana gotovo imali na nišanu.
Na istom tom ranču, taj isti Majkl Morel je u redovnom brifingu predsednika, 6. avgusta 2001. godine, izneo procenu CIA: "Bin Laden je rešen da udari na tlu SAD." Uz razne ocene, napomenuto je tada i da će moguć napad uključiti otmice putničkih aviona, podmetanje bombe u velikom gradu i slično. Predsednik je tada saslušao svoje obaveštajce, a zatim se vratio najdužem odmoru koji je neki predsednik imao u istoriji američkih administracija.
Pakistanski mir
Abotabad je po svemu pre ličio na Bavarsku nego na Pakistan. Grad od pola miliona stanovnika, na obroncima Himalaja i vrlo blizu granice s Kinom, osnovao je 1853. Džejms Abot, engleski oficir koji je učestvovao u Velikoj igri Engleza i Rusa u borbi za dominacijom Centralnom Azijom. Iako mali kolonijalni prokonzul, Abot je bio omiljen među lokalnim stanovništvom, te ime grada koji je osnovao nikad nije promenjeno.
Od tih vremena pa do danas Abotabad je grad škola.
U njemu se nalazi prestižna pakistanska vojna akademija, neka vrsta njihovog Vest Pointa. U tom gradu su od 2008. godine i Specijalne snage američke vojske počele obuku elitnih pakistanskih jedinica za delovanje u problematičnoj pelenskoj oblasti te zemlje, uz granicu s Avganistanom.
Baš to mesto je Osama bin Laden odabrao za skrivanje, a taj grad, prepun vila penzionisanih generala, obaveštajaca moćne vojne tajne službe ISI, verovatno je poslednje mesto za koje bi neko pomislio da bi moglo biti utočište najtraženijeg teroriste sveta.
U proleće 2011. Bin Laden je bio u u šestoj godini skrivanja u Bilal taunu, mirnom predgrađu Abotabada. Sedam godina ranije, Abu Ahmed al Kuvajti (što je ratni alijas i zapravo znači Otac Ahmeda iz Kuvajta) počeo je da kupuje mala imanja od lokalnog lekara, spajajući posede u veliku celinu, da bi 2005. godine počeo da gradi veliku kuću.
Zgrada je trebalo da ima prizemlje i sprat. Za toliko je Kuvajti dobio dozvolu lokalnih vlasti, ali je pred kraj gradnje od zidara tražio da podignu vrlo čudan mali, treći sprat koji će imati plitke prozore visoko, pri plafonu i to samo na jednom od četiri zida.
Napravljena je i malena terasa, ali je i njena ograda bila zapravo zid od dva metra koji je zaklanjao pogled na onoga ko bi na nju izašao. Na kraju, čitav kompleks opasan je zidom od tri metra, lažnim vratima, unutrašnjom podelom imanja zidovima.
Samozatočeništvo
Taj treći, naknadno podignuti sprat, bio je dom čoveka kojeg je CIA gonila širom planete. U njemu je Osama bin Laden živeo sa svojom poslednjom i najmlađom suprugom, Jemenkom Amal i njihovom decom. Kako je kasnije rekonstruisano, Bin Laden je veoma retko silazio s tog trećeg sprata, osim u svoje rutinske dnevne šetnje baštom, nosio bi najčešće belu košulju i pantalone i versku kapu.
Mora da je ovaj život za bogatog saudijskog čoveka bio ravan robiji. On je voleo da jaše konje, da pušta dresirane orlove, satima da pešači pustinjom, kako je to činio u Kandaharu sa svojim sinovima sve do 2001. godine.
Prvi odgovorU nedeljama posle napada 11. septembra, dok je američki predsednik u Kemp Dejvidu sa saradnicima vagao opcije najsurovijeg odgovora SAD na napad, CIA je na terenu u Pakistanu uveliko pokušavala da dođe do Bin Ladena, bez da zemlja ulazi u strašan rat koji će potrajati duže od deceniju.
|
Imao je Osama i puno vremena za razmišljanje, ali, kako otkrivaju njegovi dnevnici koje je pisao u godinama skrivanja, nije se pokajao zbog bilo čega što je učinio. A nije da nije bio upozoren. Naime, mnogim talibanskim vođama u Avganistanu smetao je Bin Ladenov džihad, iako su mu garantovali gostoprimstvo posle proterivanja iz Sudana 1997. godine.
Vođa talibanskog režima, mula Omar dao je Bin Ladenu na raspolaganje dve gostinjske kuće u Avganistanu. Jednu u Kandaharu i drugu u Kabulu. Upozoren je Bin Laden i da svoje akcije ne usmerava na SAD sa teritorije te zemlje jer, kako se kasnije dobro ispostavilo, to može da razljuti Ujka Sema koji će zbrisati talibansku islamsku državu u Centralnoj Aziji.
