Usvojeni sinovi spasavaju japansku ekonomiju
Više od 81 hiljade ljudi usvojeno je samo prošle godine u Japanu, a većina njih su odrasli ljudi u svojim dvadesetim i tridesetim godinama. Zanimljivo je što porodice usvajaju odrasle muškarce - da bi nasledili ogromno bogatstvo.
Reč je o tradiciji poznatoj vekovima koja je sprečila da Japan, kao jedina zemlja na svetu, izbegne sindrom "naslednika idiota" koji pre ili kasnije pogodi svaku porodično vođenu kompaniju u svetu.
I ne radi se o bilo kakvim kompanijama. Muko ioši, odnosno "usvojeni zetovi", spasavaju generacijama najveće porodične kompanije poput Suzukija, Tojote, Kanona... Suzukijem trenutno upravlja Osamu Suzuki, četvrti usvojeni sin zaredom koji je stao na čelo kompanije.
Mičio Matsui, glavni čovek giganta Matsui Sekjuriti, ispričao je za BBC kako mu je bilo pomalo teško da se odluči za usvajanje jer je i sam bio jedini sin svog oca koji je trebao da nasledi njihovo porodično ime. Međutim, njegovi biološki roditelji saglasili su se s takvom odlukom, koja je zapravo bila isplativo ulaganje u sinovljevu budućnost.
Praksa usvajanja mladih sposobnih muškaraca kako bi spasili genetski loše predodređene porodice i tako na najbolji način nastavili biznis, ne praktikuje se široko bilo gde drugde osim u Japanu, prenose britanski mediji.
Kompanije koje kontroliše jedna porodica pokazuju u Japanu bolje rezultate kad je reč o sposobnosti od onih koje kontrolišu profesionalni menadžeri. U još tradicionalnom Japanu smatra se nedoličnim da ćerka nasledi posao i predstavlja firmu u javnosti. To uvek mora biti muškarac.
Muškarce ne usvajaju samo oni koji nemaju sinove, nego i oni čiji sinovi nemaju smisla za biznis. Kvalifikacije za usvajanje i (ili) udaju su jednake kao za menadžerske funkcije u bilo kojoj drugoj velikoj kompaniji, uz dodatne obaveze da će preuzeti ulogu dobrog supruga i oca u budućnosti. Razvoda takvih brakova zapravo i nema.
Oko spajanja supružnika razvijena je prava industrija, pa tako postoje agencije za posredovanje koje spajaju bogate udavače sa odgovarajućim supruzima. Odustajanje od vlastitog prezimena usvajanjem u mnogim slučajevima inače i nije preveliki problem jer u Japanu u poslednjih 150 godina prezimena i nisu postojala, osim onih koja su se stekla ugledom. Zato odustajanje od njih nije teško zbog lakšeg probijanja kroz poslovnu vertikalu.
