Depeše koje su uzdrmale svet (6): Asanž se plaši za život
Pred vojnim sudom u Merilendu počelo je suđenje Bredliju Meningu (24), američkom vojniku koji je sajtu Vikiliks dostavio preko 250.000 tajnih diplomatskih depeša Stejt departmenta. Svi su se pitali kako će on izgledati, da li je propao u surovom zatvoru u Virdžiniji, hoće li reći nešto što dosad nismo čuli...
Ali, kad je Mening dopraćen u sudnicu pod teško naoružanom pratnjom, on je bio nasmejan. Malo stariji u liku nego na fotografijama koje su obišle svet i s novim naočarima. Iako će sasvim sigurno biti otpušten nečasno iz vojne službe, Mening je na prvo ročište stigao u urednoj uniformi. Tako nalažu pravila službe. Dve godine ga niko nije video, izuzev advokata i nekoliko prijatelja. Protiv njega je podneta optužnica za pomaganje neprijatelju.
Na suđenju koje je počelo pretresom vojni zvaničnici su potvrdili da Meninga drže pod striktnom kontrolom jer se navodno plaše da bi mogao da izvrši samoubistvo. Na pretresu koji je trajao nedelju dana, među prvima je svedočio pukovnik Robert Oltman iz vojne baze Kvantiko u Virdžiniji. On je potvrdio da su psihijatri preporučili da se Meningu olakša tretman, ali da je to odbijeno zbog toga što je jedan drugi vojnik izvršio samoubistvo dok je bio u pritvoru.
"Rekao sam nadležnim medicinskim službama da će Mening ostati pod strogim tretmanom sve dok ne dobijem drugačije naređenje od nadređenih. Ništa se neće promeniti i on neće biti u stanju da se povredi", dodao je Oltman.
Čulo se do detalja kako je Mening u zatvoru ponižavan, sve pod izgovorom zaštite od samoubistva. U međuvremenu je Bredli Mening premešten u daleko civilizovani zatvor. Posle devet meseci pakla u Kvantiku, Mening je prebačen u zatvor u Kanzasu, gde je dobio bolje uslove. Ukoliko bude proglašen krivim za pomaganje neprijatelju, najtežu od ukupno 22 tačke optužnice, Mening bi mogao da dobije doživotnu robiju.
Sada ima pravo na društvo za ručkom, šetnju zatvorskim krugom i druge pogodnosti robijaša. Međutim, bez obzira na to koliko dugo ovaj proces bude trajao, Bredli Mening gotovo izvesno više nikada neće biti slobodan čovek.
Ekvadorska zaštita
U međuvremenu se Australijanac Džulijan Asanž (41), osnivač Vikiliksa sklonio u ambasadu Ekvadora u centru Londona, jer je dobio azil te zemlje, ali nema nikakve šanse da se odatle bezbedno prebaci u sam Ekvador. Da stvar bude gora, njegovo je zdravlje narušeno jer boluje od hronične bolesti pluća koja može da se pogorša u bilo kom trenutku, izjavila je ambasadorka Ekvadora u Britaniji. Asanž, koji je u bekstvu od švedskih vlasti koje ga traže zbog navodnog silovanja (u šta je malo ko poverovao), tvrdi da će Švedska da ga isporuči SAD, gde može da bude osuđen i na smrtnu kaznu zbog odavanja američkih tajni.
U prvom javnom obraćanju otkada se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu, 19. avgusta 2012. Džulijan Asanž pozvao predsednika SAD da okonča "lov na veštice" protiv Vikiliksa.
"Ako je Vikiliks u opasnosti, u opasnosti je i sloboda izražavanja i zdravlje svih naših društava", rekao je Asanž i upozorio da Vašington rizikuje da gurne svet u doba represije novinarstva.
Oslobodite Meninga
Osnivač Vikiliksa je apelovao na Vašington da oslobodi Bredlija Meninga, američkog vojnika koji je optužen da je dostavljao informacije Vikiliksu i koji čeka suđenje. To suđenje, Asanž je nazvao prvorazrednim političkim procesom.
Asanžov advokat Baltazar Garson je rekao da je ovlašćen da preduzme sve pravne radnje kako bi zaštitio prava Vikiliksa. Garson je rekao da, prema njegovim saznanjima, nije bilo pregovora o mogućnosti da Asanž dobije garancije od Švedske da neće biti izručen SAD-u.
"Asanž ne izbegava susret sa švedskim pravosuđem, već želi da dobije garancije da će njegova prava biti ispoštovana", rekao je Garson, i dodao da njegov klijent ima pravo na politički azil. Pitanje napuštanja Britanije i odlaska u Ekvador ne može završiti drugačije nego davanjem izlazne dozvole, rekao je Garson.
Da Asanž zaista ima razloga da se plaši svedoči i to što je Američka vojska označila Džulijana Asanža i Vikiliks "neprijateljima države", pravno gledano u rangu jednakom Al Kaidi ili talibanima. Pripadnici oružanih snaga, koji stupe u kontakt sa Vikiliksom, rizikuju suđenje zbog saradnje sa neprijateljima, što, u najgorem slučaju, može dovesti do izricanja smrtne kazne.
Politički zatvorenik?
Oni koji podržavaju Vikiliks smatraju da je taj sajt razotkrio pogrešne poteze SAD i da je Mening politički zatvorenik, dok Vašington smatra da je otkrivanje dokumenta ugrozilo nacionalnu bezbednost i živote stranaca koji rade s američkom vojskom i ambasadama.
|
Džulijan Asanž je neprijatelj Amerike, navodi se u dokumentima obaveštajne službe američkog ratnog vazduhoplovstva, čime je osnivač Vikiliks svrstan u isti rang kao Al Kaida i talibani, navodi se u dokumentima objavljenim na osnovu zakona o slobodi informisanja.
U doskora tajnim dokumentima američkih obaveštajaca navodi se da će pripadnici oružanih snaga SAD, čiji kontakti sa Vikiliksom budu otkriveni, biti optuženi za "šurovanje sa neprijateljima", zbog čega im, doduše u najcrnjem scenariju, preti čak i smrtna kazna.
Dokument je načinjen tokom istrage o američkom vojnom analitičaru za koga se sumnjalo da "gaji simpatije prema Vikiliksu". Čitava akcija američkih obaveštajaca bila je usmerena ka otkrivanju detalja aktivnosti tog analitičara, jer je Vašington sumnjao da je odavao osetljive vojne informacije Vikiliksu, pa mu je uskraćen dalji pristup informacijama.
Drugi čovek Bele kuće, Džozef Bajden, Asanža je još pre dve godine nazvao "sajber teroristom", a republikanski političari otišli su korak dalje, tražeći od administracije Baraka Obame da pokrene poteru za osnivačem Vikiliksa i dovede ga na suđenje u SAD.
Asanžov advokat u SAD, Majkl Ratner, rekao je da sadržaj ovog dokumenta može proizvesti ozbiljne pravne posledice, jer se prema "neprijateljima" odnosi u skladu sa ratnim zakonima, odnosno, mogu se likvidirati, zatvarati bez suđenja.
