Svet u 2012. godini

Barak Obama još četiri godine u Beloj kući. Putin ponovo predsednik. EU u nevolji. Sirija bez nade za mir. Kina sve snažnija. Grčka na ivici ponora...

Malo se radovao, malo je plakao : Barak Obama

Sjedinjene Američke Države: Stacvile tačku na stare, krenule u nove "ratove"

Barak Obama je još jednom pobedio u najvećem političkom spektaklu na svetu. Prvi crni predsednik Amerike, posle četiri ne preterano ubedljive godine u Beloj kući, sada ima šansu da istinski zasluži mesto u istoriji i dovede do kraja ambiciozan plan reforme zdravstvenog osiguranja, zauzda finansijsku krizu i ubedi konzervativce da klimatske promene nisu fantazija zaludnih liberala.

Mit Romni je već zaboravljen, a Obama se pridružio Ronaldu Reganu, Frenklinu Ruzveltu i Dvajtu Ajzenhaueru na kratkom spisku predsednika koji su u obe izborne trke dobili podršku više od polovine glasača.

Dobra vest za svet je činjenica da Amerika u četiri prve Obamine godine nije počela ni jedan rat, kao i da se u velikoj meri izvukla iz iračkog haosa, koji joj je u amanet ostavila administracija mlađeg Buša. Avganistan je, i dalje, nerešiva enigma, dok Bela kuća pokušava da bez većih ožiljaka prođe pored građanskog rata u Siriji i svih potresa koje ovaj sukob izaziva na Bliskom istoku.

I dalje, od Obame se očekuje da u američkoj politici zauzme mesto kakvo je u sportu zaslužio Džeki Robinson, koji je, osim što je bio prvi crnac u profesionalnom sportu, istovremeno, i godinama sjajno igrao za Bruklin Dodžerse. Barak Husein Obama je, bar za sada, samo prvi crnac na čelu Amerike.

Kina se još više razvijala

Uprkos još jednoj godini velike krize u svetu, ekonomska moć Kine i dalje raste nesmanjenom brzinom, pa stručnjaci predviđaju da će ta država, negde za desetak ili nešto malo više godina, postati ekonomski najmoćnija zemlja sveta, ispred Amerike, Japana i Rusije. Iako snažna, kineska ekonomija je sedam puta manja od američke, ili tri puta slabija od japanske.

Nagli rast kineske ekonomije, neminovno, izaziva priličan nemir među tradicionalistima, koji smatraju da bi kolaps ili naglo povlačenje Amerike sa mesta globalnog garanta poretka neminovno odveo svet u haos. Američka sposobnost da predstavlja faktor trajne stabilnosti ionako je upitna posle avantura u Iraku i na Bliskom istoku, pa je teško i pretpostaviti šta bi to Peking mogao učiniti lošije nego što to, trenutno, radi Vašington.

Tradicionalno, Kina je uzdržana u većini ozbiljnih svetskih kriza i tek povremeno, poput neprestanih sukoba u Sudanu, takav stav promeni zarad obezbeđivanja izvora energenata, neophpodnih za dalji razvoj industrije. Svakako, jedan od ključnih testova kineske političke mudrosti predstavljaće rešavanje spora sa Japanom oko spornih ostrva u Istočnom kineskom moru.

Putin se rukovao i sa Nikolićem

Rusija sa starim, novim predsednikom

Najveća zemlja na svetu u 2012. godini dobila je novog, starog predsednika.

Vladimir Putin vratio se na čelo Kremlja u trenutku ozbiljnih tenzija u odnosima sa Zapadom, pre svega zbog uloge Moskve u sirijskoj krizi, ali i straha Vašingtona da stvaranje Evro-azijske ekonomske zajednice, suštinski, predstavlja uskrsnuće Sovjetskog Saveza.

Položaj Rusije promenjen je i na ekonomskom planu, pošto je Kina smenila Nemačku na prvom mestu najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Moskve. Promena strateške pažnje Rusije ka Aziji i Pacifiku, predstavlja jasan signal da Evropska unija, koja proživljava najveću krizu od nastanka, za Moskvu više ne predstavlja ni model razvoja ni magnet za integracije, već se politika polako okreće ka azijskim tržištima, koja su, pak, u punom zamahu.

Rusija u odnosima sa Evropom ogromne, pre svega ekonomske, nade polaže u dva velika projekta - tek otvorenom Severnom toku i Južnom toku, čija gradnja treba uskoro da počne, mada su sve vidljiviji i znaci hlađenja odnosa Moskve i Berlina. Takav razvoj situacije, suštinski, ne odgovara ni Rusiji ni Zapadu, pa se pristalice dobrih odnosa dve strane uzdaju u najavljene hrabre poteze Obame i Putina u procesu rešavanja čitavog niza otvorenih pitanja, pre svega američkog protivraketnog štita, koji još od idejne faze izaziva bes u Moskvi.

Sirija u građanskom ratu

Najkrvaviji događaj u 2012. godini je, bez premca, građanski rat u Siriji, koji, povremeno preti da zapali ceo Bliski istok. Za 20 i kusur meseci sukoba snaga privrženih Bašaru al Asadu i šarolike armije pobunjenika ubijeno je najmanje 45.000 ljudi, dok se broj izbeglica meri u stotinama hiljada. Donedavno pristojna država, u ogromnoj je meri uništena besomučnim bombardovanjem obe strane, bez skoro ikakve nade da bi dalje nasilje moglo biti zaustavljeno kakvom valjanom međunarodnom inicijativom.

Svi pokušaji Ujedinjenih nacija da zauzda sukobe propadali su u jaz između apsolutnog izostanka bilo kakve mogućnosti da Asad dobrovoljno ustupi deo vlasti i opozicije jednako odlučne da prvom čoveku vlasti u Damasku priredi kraj kakav u Libiji nije preživeo Moamer Gadafi. U UN, Rusija i Kina oštro se protive bilo kakvoj vojnoj akciji, strahujući da bi se na čelu novih vlasti mogli naći radikalni islamisti, koji ionako nose najveći deo tereta u borbama sa snagama bezbednosti.

Zapad je, istovremeno, koristeći matricu razvijenu u Libiji, priznao pobunjenike kao legitimne predstavnike vlasti, nadajući se da će takav pritisak, uz međunarodne sankcije režimu, dovesti do urušavanja Asadovog režima i to pre nego što cela država bude svedena na gomilu ruševina. Naoružavanje pobunjenika, svakako, neće spustiti nivo nasilja.

Egipat na talasima arapskog proleća

Na talasu arapskog proleća novog predsednika dobio je i Egipat. Međutim, demokratizacija i sekularizacija je izostala ali zato nisu novi ulični nemiri. Država je, na krilima zahteva za demokratijom dobila islamistički ustav, dok je vladajuće Muslimansko bratstvo pokrenulo istrage protiv trojice najznačajnijih opozicionara, uključujući i dobitnika Nobelove nagrade za mir Muhameda el Baradeja.

Ekonomski, država je 11 meseci od pada režima Hosnija Mubaraka na ivici ekonomskog kolapsa, pa je tamošnja funta dospela na najnižu tačku u poslednjih osam godina. U pomoć su, sa po 500 miliona dolara, pritekli Katar i Turska.

Francuska izabrala novog predsednika

Umesto Sarkozija koji je bio previše Amerikanac za jednog francuskog predsednika, Francuska je izabrala Olanda.

Fransoa Oland je u seriji kontroverznih poteza odmah uspeo da rashladi do tada idilične odnose sa Berlinom i napravi pravu malu revoluciju u Francuskoj najavom da će najbogatiji morati da plate čak 75 odsto poreza.

Taj "harač" naveo je Žerera Depardjea da kupi kofere i potraži novu domovinu, a jednoj od poruka interne prepiske unutar vlade navodi se da bi takav porez Francusku "pretvori u Kubu, samo bez sunca".

Za svet, najveći problem početka Olandove vladavine bila je konforntacija sa Angelom Merkel koju francuski predsednik smatra ideološkim protivnikom, čija je štedljiva politika "užasna greška", koja nimalo neće pomoći rast evropske ekonomije. Nemci smatraju da Oland uživa u oponiranju Merkelovoj.

Evropska unija dobila NOBELOVU NAGRADU

Nobelov komitet mora da je bio "slep, opsednut ili je imao čudan smisao za humor" kada je odlučio da baš ove godine Evropskoj uniji dodeli Nobelovu nagradu za mir. U talasu problema koji je Uniju zahvatio posle grčkog bankrota, jedina stvar oko koje se lideri EU mogu složiti je bes usmeren prema Londonu. Istovremeno, pokušaji vlada dobrog dela od 27 članica da zauzdaju budžetsku potrošnju i dugove, stvaraju mahom samo kontraefekte, pa je stopa nezaposlenosti u EU već dostigla 11,6 odsto, dok rastući porezi bacaju sve veći teret na pleća kompanija i ljudi koji još uvek imaju posao.

Stručnjaci smatraju da "ubitačna" kombinacija negativnog rasta i sve većeg duga predstavlja za svetsku ekonomiju veću pretnju od famoznog američkog "fiskalnog ponora". Ali, i da će serija rešenja koja Brisel sprema za spas evra i zajedničkog tržišta "teško proći" u Londonu. Istovremeno, kriza predstavlja vetar u leđa separatističkim pokretima poput onog u Kataloniji. Ili, kako piše Njuzvik, "opasnost od raspada EU još uvek nije velika. Ali rizik, ipak, postoji".

Grčka cele godine demonstrirala

Kolevka evropske civilizacije levitira na ivici provalije. Očekuje se da u narednoj godini, uprkos svim pokušajima EU da zaustavi propast Atine, grčka ekonomija padne za 3,8 odsto i to povrh neverovatnih 20 odsto, za koliko je ekonomija te države "kalirala" za poslednje četiri godine. Jasno je, stoga, da budžetska štednja nije dovoljna za spas države u čiji je opstanak EU, do sada uložila oko 200 milijardi evra.

U Grčkoj su sve popularnije partije krajnje levice i desnice, a građani se teško mire sa činjenicom da je država, de fakto, bankrotirala, pa bi, uz dosta sreće, do 2020. godine zaduženost te države mogla biti svedena na 125 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Pozivi na zbijanje redova u teška vremena, sve češće, mesto ustupaju raspredanjima o teorijama zavere, prema kojima, Grčka leži na golemim rezervama nafte, pa galama oko duga, u stvari, predstavlja samo masku pomoću koje strane kompanije žele da se domognu tamošnjih bogatstava.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, bez konkurencije, najnepopularnija osoba u Grčkoj.

London bez Londonaca

London je postao prvi evropski glavni grad u kome domicijalna nacija nema većinu. I to sve u 60. godini kraljice Elizabete na čelu Britanije i Olimpijskih igara u Londonu. Dakle, 37 odsto od ukupnog broja stanovnika Londona je rođeno van granica Britanije, a belci iz Engleske, Škotske ili Velsa čine tek 45 odsto populacije ovog grada.

Palestina u neredima

U mozaiku državolikosti Palestine, jedan od ključnih komadića stavljen je 2012. godine. Palestina je dobila status posmatrača u Ujedinjenim nacijama, uz oštro protivljenje Amerike i Izraela, ali i prilično nezaiteresovan odnos ostatka sveta, umornog od višedecenijskog sukoba Izraelaca i Palestinaca, koji je, suštinski, radikalizovao dobar deo muslimanskog sveta.

Istovremeno sa glasanjem na Ist Riveru, Izraelci su bombardovali položaje Hamasa u Gazi, dok su radikalni islamisti, uokviru svojih mogućnosti, raspalili po Izraelu, što je na najbolji način pokazalo nemoć sveta da ovaj sukob, posle decenija evolucije od intifade do bombaša samoubica, bar donekle zauzda.