U 2012. godini manje katastrofa nego prethodnih godina
Prirodne katastrofe u svetu su 2012. odnele manje žrtava i nanele manju štetu nego prethodnih godina, a za kraj godine je najavljivan čak i smak sveta.
U poređenju sa 2011, kada je ukupna ekonomska šteta od katastrofa - kako prirodnih tako i kao posledica ljudskog delovanja, bila 350 milijardi dolara, 2012. godine su ekstremne nepogode odnele 140 milijardi, piše u izveštaju osiguravajuće kompanije Svis Re (Swiss Re).
Sendi naspram cunamija u Japanu
Osim "superoluje" Sendi koja je krajem oktobra i početkom novembra pogodila istočnu obalu SAD, 2012. veće prirodne katastrofe nisu privukle znatniju pažnju medija i svetske javnosti, dok su 2011. godinu obležili razoran zemljotres i cunami u Japanu što je izazvalo i pretnju potencijalne nuklearne katastrofe.
Po podacima Svis Rea, 2012. prirodne katastrofe su odnele najmanje 11.000 života, dok je godinu dana ranije samo u zemljotresu i cunamiju u Japanu stradalo 15.878 ljudi. Ipak, podaci o ekonomskoj šteti od katastrofa u 2012. ukazuju da su gubici iznad proseka. Pet najvećih gubitaka od katastrofa u 2012. bilo je u SAD.
Zima uzela danakOd talasa hladnoće koji je u februaru Evropu okovao snegom i ledom, umrlo je oko 500 ljudi. Najteže su bili pogođeni Ukrajina, Poljska i istočni Balkan. Od katastrofa prošle godine ostaće upamćene i snežne lavine koje su u Pakistanu aprila usmrtile 140 ljudi, a u Avganistanu marta 50. |
Pored oluje Sendi, značajnu štetu u SAD je nanela i velika suša koja je osiguravajuće kompanije i poljoprivrednike koštala više od 11 milijardi dolara. Takođe je u SAD proleće obeležila sezona tornada, kao i nekoliko većih oluja krajem juna i u julu.
Sendi, koja je kategoriju "superoluje" dobila pošto se nekoliko nepovoljnih vremenskih činilaca udružilo u katastrofalnu vremensku nepogodu, nanela je 30 do 50 milijardi dolara štete, a poginulo je 253 ljudi. To je, po posledicama, bila druga najskuplja oluja u istoriji SAD, posle uragana Katarina.
Na razmere štete posebno je uticalo to što je Sendi pogodila najnaseljeniji deo SAD, uključujući i Njujork, svetsku finansijsku i poslovnu metropolu.
Nema povratka, "možemo da se slikamo"
Iako je 2012. bilo manje katastrofa nego prethodne godine, klimatolozi upozoravaju da predstoji sve više nepogoda. Po Svetskoj meteorološkoj organizaciji, količina ugljen-dioksida u atmosferi je 2011. dostigla rekordni nivo. Ta služba UN navodi da je emisija štetnih gasova već prešla "tačku bez povratka" - te se najgore posledice klimatskih promena više ne mogu sprečiti.
Portal Hafington post navodi da je zabeležen još jedan negativan rekord - satelitske slike pokazuju da je količina leda koji pokriva Arktički okean najmanja od kada naučnici to prate satelitskim snimcima.
Smak sveta - ćorak koji je okupirao medije
"Kraj sveta" koji je po nekim tumačenjima kalendara nestalog naroda Maja trebalo da bude 21. decembra 2012, dobio je znatno više prostora u medijima nego stvarne katastrofe koje su se zaista i dogodile, odnoseći stotine života.
Prošle godine zabeleženo je osam zemljotresa koji su odneli više od 10 života. Najgori je, sa 306 stradalih, bio avgusta u Iranu, magnitude 6,4. Zemljotres magnitude 7,4 u Gvatemali i Meksiku je novembra odneo 139 života, dok je zemljotres magnitude 6,7 na Filipinima februara usmrtio 113 ljudi.
U 2012. su se dogodila dva zemljotresa magnitude između 8 i 9,9, dok je u prethodne tri godine toliko jakih potresa bio po jedan. S druge strane, u poređenju s 2009, 2010 i 2011, prošle godine je bilo znatno manje zemljotresa magnituda 5 do 7,9 koji takođe mogu naneti velike gubitke.
Poplave diljem planete
Širom sveta je 2012. bilo i više poplava od kojih su neke odnele desetine života. Najmanje 37 ljudi je poginulo jula u poplavama u okolini Pekinga, dok je početkom istog meseca u Rusiji nastradalo 144 čoveka. Velike poplave bile su i u Indiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Severnoj Koreji, Pakistanu i drugim zemljama.
U olujama u Tihom okeanu, koje su izavale poplave i rušile kuće, poginulo je 506 ljudi. U Ciklonu Nilam koji je pogodio Šri Lanku i južni deo Indije, nastradalo je 75 ljudi, a u olujama u Atlantskom okeanu nastradalo je 320 ljudi. Ljudi su umirali i od suše, toplotnog udara i od zime.
Maja 2012. je osam zemlja na zapadu Afrike pretrpelo katastrofalnu sušu zbog koje je 18 miliona ljudi ostalo bez hrane, a Severnu Ameriku je pogodio toplotni talas sa 82 žrtve.
