Teksašani traže otcepljenje
Igrom slučaja ili ne, tek u trenutku kada se u američkim bioskopima prikazuje film “Linkoln“, Sjedinjene Države počinju da nalikuju vremenu vladavine ovog predsednika koji je vodio Ameriku pre vek i po, u vreme velike ustavne, vojne i moralne krize. U trenucima sećanja na 16. predsednika SAD koji je u američkom građanskom ratu uspeo da sačuva Uniju, savremenom Amerikom počinju da se šire secesionističke težnje. Više od 700.000 Amerikanaca iz više od 40 američkih saveznih država potpisalo je peticiju za otcepljenje iz zajednice.
Teksas, koji je u tom pogledu otišao najdalje sa oko 120.000 potpisnika, sledi desetak država - Južna Karolina, Džordžija, Luizijana, Florida, Misuri, Tenesi, Severna Karolina, Alabama, Oklahoma i Ohajo - koje su prikupile 25.000 i više potpisa, što je broj koji obavezuje Belu kuću da u roku od 30 dana odgovori na zahtev.
Zbog čega Amerikanci postaju nezadovoljni zajednicom? Teksašani se u peticiji žale da SAD pate ekonomski “zbog nehata savezne vlade da reformiše unutrašnje i spoljne troškove“. Peticija iz Virdžinije obrušava se na “korupciju, laž, prikrivanje, uključujući potencijalnu krađu glasova“, dok se u medijima množe naslovi “Eksplozija secesionističkog pokreta“, “Da li je secesija odgovor...?“
IstorijaIzmeđu 1777. i 1791. godine Vermont je bio nezavisna republika. Teksas je objavio nezavisnost od Meksika 1836. godine i bio suverena nacija do 1846, kada se priključuje SAD. Kalifornijska republika trajala je 26 dana 1846. godine, pošto se otcepila od Meksika, a potom ušla u SAD. Havaji su bili kraljevina od 1810. do 1893. godine, a republika od 1894. do 1898. godine. Potom su postali američka teritorija, dok nisu dobili državnost 1959. godine. |
Iako, analitičari smatraju da nijedan od ovih pokreta u državama SAD nije dostigao kritičnu tačku, jer broj pristalica ne prelazi 0,2 odsto ukupnog stanovništva Amerike, činjenica je da su rašireni na više od 40 država, kao i da je mnogo onih koji ustaju u odbranu zajedničke države. U državama gde su pokreti relativno masovni, guverneri su požurili da se distanciraju. Konzervativni guverneri Alabame i Teksasa su rekli “ne“ otcepljenju, dok je njihov kolega iz Luizijane, čiji građani su odmah posle Teksašana pokazali najveći entuzijazam za otcepljenje, ideju nazvao “ludom“.
Jer, svako pominjanje secesionizma budi sećanja na jedan od najtraumatičnijih perioda u američkoj istoriji, građanski rat, koji je odneo oko 750.000 života, kada su južne konfederalne države progasile nezavisnost 1861. godine. Stvari postaju ozbiljnije kada se dođe do pitanja može li, i kako, država da se isključi iz saveza?
Ustav SAD predviđa način da nove države uđu u Uniju, pa tako ne bi bilo problema da američka teritorija Portoriko, čiji su se građani u novembru na neobavezujućem referendumu izjasnili da se priključe SAD, postane država. Ustav, međutim, ne predviđa način za odvajanje saveznih dražava.
Istorija pamti da je Nova Engleska težila otcepljenju tokom rata protiv Britanske imperije 1812, kao i da je pobuna promeksičkih snaga u pograničnim oblastima ugušena 1915. Ali, otkako je Abraham Linkoln odneo pobedu 1865. godine nad pristalicama konfederacije, smatra se da je američki građanski rat odgovorio na pitanje o secesionističkim težnjama. Kada se jug predao snagama koje su se borile za Uniju, ideja secesije je, tumače stručnjaci, pokopana.
KatalonijaViše od 31.000 Amerikanaca je potpisima od Bele kuće zahtevalo da podrži pravo naroda Katalonije da odluči o sopstvenoj budućnosti - unutar, ili van Španije. Manje od 500 Amerikanaca se zalaže za podršku ostanku Katalonije u Španiji. |
- Ako je ijedno ustavno pitanje rešeno građanskim ratom, onda je to ovo - nema prava na otcepljenje! - kategoričan je Antonin Skalia, sudija sa najdužim stažom u Vrhovnom sudu SAD.
Da stvari, ipak, nisu beznačajne, ni jednostavne, govori i podatak o svojevrsnom “ratu“ peticijama podnetim Beloj kući. Protiveći se zahtevima za otcepljenje sugrađana, više od 2.000 Amerikanaca je potpisalo peticiju kojom se predlaže da se secesionistima oduzme državljanstvo, “jer je krvavi građanski rat jednom zasvagda odlučio za sve da ostanu ujedinjeni u SAD“. Mnogo više ih je za još drastičniji metod - 26.000 Amerikanaca predlaže čak deportaciju svih koji se zalažu za otcepljenje.
Najzad, 19.000 Amerikanaca zahteva da “se države mirno odvoje i stvore zajednički novu naciju“, pozivajući se na Deklaraciju o nezavisnosti 13 ujedinjenih država Amerike od Velike Britanije iz 1776. godine, koja kaže:
- Kada tokom ljudskih događaja postane neophodno za narod da raskine političke sprege koje su ga povezivale sa drugim, i preuzme odvojeno i ravnopravno mesto među moćnima na zemlji, na koje mu zakoni prirode i prirodnog Boga daju za pravo, dužno poštovanja mišljenja čovečanstva od njega zahteva da objavi razloge koji ga nagone na odvajanje - podseća se u peticiji.
Bela kuća, zasad, ćuti.
