Najveća nacija van parlamenta

Menjale su se vlade, menjao se i naziv države koju predstavlja, ali Milovan Božinović nikada nije odustajao od diplomatije, pa i danas kao srpski ambasador u Austriji pokušava da spoji maticu i dijasporu. On tvrdi da je potrebno razumeti dijasporu da bi uopšte bilo moguće razumeti Srbiju. U Beču živi oko 150.000 Srba, a u celoj Austriji oko 250.000 i skoro su najbrojnija nacija u Austriji.

Milan Božinović, ambasador Srbije u Beču

Smatrate li dobrom ideju predsednika Skupštine Jagodine da investitorima kuca na vrata?
- Mišljenje Austrijanaca o Srbima je pozitivno. Potrebno je da inicijativu preuzmu svi, a ne samo državni vrh. Ovakve lokalne i regionalne posete kao što je pokrenuo Dragan Marković, koji je doveo privrednike iz Srbije u Beč, jesu za pohvalu. Treba razgovarati sa saradnicima, razumeti poslovne situaciju, videti šta muči jedne i druge. Između srpskih biznismena i Austrijanaca, posrednik će biti ambasada i naša vrata su im otvorena.

Kakav je danas položaj naše dijaspore?
- Položaj dijaspore se tokom proteklih decenija menjao. Bitno je da razumemo dijasporu od šezdesetih godina naovamo. Od prvog talasa dolaska gastarbajtera, pa do devedesetih, kad odlazak Srba iz zemlje nije imao samo ekonomski motiv, već i politički. Kad su odlazili, ljudi su smatrali da su njihove teškoće privremene i da će se vratiti kad se ti problemi reše. U međuvremenu država se raspala, tako da su Srbi koji su otišli šezdesetih i sedamdesetih u nameri da ostanu u inostranstvu nekoliko godina, tražeći radno mesto, u stvari, našli svoju drugu domovinu. To se odnosi i na njihovu decu, i na decu njihove dece. Položaj dijaspore se razlikuje od zemlje do zemlje. U Austriji su naši ljudi dobro integrisani, što ranije nije bio slučaj.

Opanci na dar

Da li je istina da vam je lider JS Dragan Marković Palma poklonio opanke kada je sa zanatlijama došao u posetu Beču?
- Jeste i jako mi se dopalo. Njih je izradio opančar Radosav Jovanović, koji je takođe bio u jagodinskoj delegaciji. Smatram da je Marković u pravu kada govori da država treba da čuva porodične firme. Mali i srednji biznis su glavna karika privrednog razvoja zemalja Evropske unije, pa tako i Austrije.

Šta to konkretno znači?
- Oni su se integrisali, ali nisu asimilirani. Integracija je poželjan proces, jer ako negde živite ne možete biti neprilagođeni. Zbog blizine matične države, ali i fer odnosa austrijskih vlasti asimilacija nije uzela previše maha. Po pravilu, naši ljudi u Austriji idu u crkvu, govore srpski jezik i decu uče maternji jezik. Smatram to velikim uspehom. U isto vreme, oni su radni i potpuno su se uklopili u austrijsko društvo.

Mogu li Srbi u Austriji da žive bolje?
- Ne treba zaboraviti da su to ljudi koji su odlučili da ovde žive. Postavlja se pitanje, kako da se Srbi izbore u novoj sredini i dožive svoju kulturnu i političku promociju. Moraju izneti svoj pogled na stvari, da se njihov glas čuje.

Znači li to da se moraju uključiti u politički život?
- Da.

Ima li Srba u austrijskom parlamentu?
- Pre desetak godina u parlamentu su bila četiri poslanika turskog porekla. Mi kao potencijalne kandidate sada imamo Austrijance srpskog porekla. Oni moraju biti perfektni Austrijanci, ali i Srbi. Nije lako, ali je moguće.

Kako izgleda život mlađih generacija u Austriji?
- Srpski jezik govore lepo i imaju mentalitet građana koji su spojili dva sveta i dva iskustva. Ipak, Srbi moraju ambicioznije da se postave prema izazovima i problemima austrijskog društva. To će omogućiti da ovde budu neko i nešto i poboljšaju svoj status.

Mislite da ih više ima na javnim funkcijama?
- Upravo tako. U sadašnjem sazivu parlamenta imate dva turska poslanika. Postavio sam cilj da bar jedan Srbin u narednom sazivu bude predstavnik naroda u Skupštini. Ipak, izbori su naredne godine i ne verujem da ćemo stići. Ta osoba je morala sebe da promoviše kroz neku partiju, a to nismo uradili. Nećemo odustati, radićemo na tome.

Promenio četiri države

* Diplomata od karijere Božinović je na mestu ambasadora Srbje u Austriji zamenio poznatog pisca Dragana Velikića, koji je pre njega zastupao našu zemlju.

* Rođen je 1947. u Surduku. Govori nemački, francuski i engleski jezik. Od 1991. do 1994. bio je otpravnik poslova ambasade SFRJ (SRJ) u Bernu, zatim od 2001. do 2005. ambasador SRJ (SCG) u Nemačkoj, pa od 2005. do 2009. predstavnik Srbije u Dunavskoj komisiji i, pred odlazak u Beč, pomoćnik ministra, generalni direktor za bilateralu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

* Posle demokratskih promena predvodio je naše diplomatsko predstavništvo u Berlinu. Kaže da je u Berlin otišao sa dva prioriteta koje je imao Đinđić, a to je da se sprovede temeljna reforma u Srbiji kako bi se društvo promenilo i moglo da postane partner sveta, koji se u to vreme radikalno menjao. Drugi prioritet bio je da Srbija za 10 godina pristupi EU.

* Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i član je Demokratske stranke.

U našem parlamentu ima poslanika manjina, zašto to nije slučaj u austrijskom?
- Naši građani nisu priznati kao autonomna austrijska manjina i to je problem. Ima ih više nego drugih, ali doseljeni su nedavno. Samo u Beču ima 150.000 Srba koji imaju austrijske pasoše. Ako Srbi budu politički aktivni i mudri, smatram da će to biti moguće za jedno 10-20 godina dobiju status manjine. Onda bismo mi bili najveća austrijska manjina. Po zakonima Evropske unije, jedan odsto od ukupnog broja stanovnika neke zemlje je kriterijum za dobijanje statusa nacionalne manjine.

Kakav je položaj Srba u Austriji prema ostalim manjinama?
- Srba u Austriji ima više nego Slovenaca i gradištanskih Hrvata zajedno, ali ova dva naroda su "ustavna", kao i malobrojna mađarska manjina.

Šta to znači ustavna?
- Njima je taj status priznat po Državnom ugovoru, kojim je 1955. Austriji vraćena nezavisnost, a jedna od zemalja koje su ga garantovale bila je i Jugoslavija. Negde 1964. odnosno 1966. godine sklopljeni su sa Turskom i SFRJ prvi sporazumi o primanju radne snage iz tih zemalja.

A zašto onda Srbi već nemaju taj status?
- Autonomne manjine su Slovenci, Hrvati, Česi, Slovaci jer su to ljudi iz susednih područja. Srba ima više nego svi njih zajedno, ali nemaju status nacionalne manjine jer nemaju atribut istorijske manjine.