Kad vam Kacin kaže: EU je nadohvat ruke
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je danas u Briselu podržao rezoluciju kojom poziva Evropski savet - lidere EU, da "što pre odrede datum početka pregovora sa Srbijom" o prijemu u Uniju.
Izvestilac Jelko Kacin je ocenio da "Srbija nikada nije bila bliža otvaranju pregovora o članstvu. Ono je nadohvat ruke".
Kacin, izveštač EP za Srbiju, je naglasio da je to "ohrabrenje za Srbiju i njene građane" i rekao da se "nada da će Savet ministara(EU) brzo biti u položaju da odobri početak pregovora o članstvu".
Posebna i delatna uloga Vučića
Za Srbiju je, po rečima Kacina, "možda najveći izazov sistemska korupcija" i zato je ukazao i da se u predlogu rezolucije "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal".
Podvlači se da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije".
S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka, da bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost sa pravilima EU. |
U predlogu rezolucije se podvlači da vlasti Srbije moraju dalje da sprovode evropske reforme i "opipljivo napreduju" ka uređivanju odnosa s Prištinom.
Kacin je pozdravio napredak u dijalogu Beograd-Priština i, dodavši da EU "mora otvoriti novo poglavlje odnosa sa Srbijom", rekao da se možda već danas očekuje ključni dogovor o integrisanom upravljanju prelazima.
Izvestilac EP za Srbiju je naglasio da "mora ukazati na nedavne kontroverzne presude ICTY (haškog Tribubnala) u slučajevima hrvatskih generala i Ramuša Haradinaja koji su oslobođeni i proglašeni nevinim po svim tačkama optužbe".
Kacin je napomenuo da "želi da bude sasvim jasno da proces pomirenja i normalizacije odnosa među zemljama Zapadnog Balkana treba da bude politički imperativ i jeste osnovni uslov za uspeh evropskih integracija".
Kacin je ukazao da je "u najboljem interesu regiona i Srbije da se taj proces nastavi uprkos zastoju nakon presuda ICTY (Tribunala)".
"Činjenica je da su se zločini desili u Hrvatskoj i na Kosovu. Svi počinioci moraju biti procesirani od strane domaćeg pravosuđa", ukazao je Kacin.
Šef delegacije EP za saradnju s balkanskim zemljama Eduard Kukan je ocenio da poslednje presude haškog Suda "predstavljaju ispit iskušenja za srpsko političkog vođstvo i srpski narod, a, sudeći po izjavama.., vodeći politički lideri u Srbiji se ponašaju na odgovoran i proevropski način, što ohrabruje".
|
U dokumentu koju uz moguće dopune EP treba naknadno da usvoji na plenarnom zasedanju, "pozdravlja se predanost srpske vlade evropskim integracijama".
Kacin je ocenio da je to možda dosad najpovoljniji izveštaj za Srbiju i ukazao na ključne poruke srpskim vlastima, kao što je zahtev u rezoluciji da se "otklone manjkavosti u reformi pravosuđa.., posebno da se zajamči da zakonski okvir onemogući neprihvtljivi politički upliv" i da se, postavljanjem sudija i tužilaca, obezbedi njihova nezavisnost i profesionalnost. |
Kukan je naglasio da još nije rasvetljena sudbina deset hiljada nestalih i da se to mora jednom za svagda rešiti.
Izvestilac za Srbiju je naglasio da vlasti Srbije takođe treba da otklone nedostatke u pogledu nezavisnosti centralne banke i, poput drugih poslanika, rekao da je nepovoljno primljeno to što srpske vlasti nisu uspele da obezbede održavanje "Parade ponosa".
Izveštač EP za Srbiju je ukazao na izjavu Vučića da će stupiti u kontakt i sa Srbima južno od Ibra na Kosovu, "o koje su se", po rečima Kacina, "do sada potpuno oglušavale srpske vlasti".
U predlogu rezolucije EP se odaje priznanje za saradnju Srbije s Tribunalom u Hagu i to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati haškom Sudu, a ukazuje se da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teško kršenje ljudskih prava i ratne zločine iz devedesetih godina".
Takođe se navodi da EP podržava "stalne pozive glavnog tužioca Tribunala da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu koja je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim službama bezbednosti".
U dokumentu EP se "pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština na visokom političkom nivou i spremnost koju je za to pokazala Vlada Srbije".
Uz poziv da se primene svi postignuti dogovori, naglašava se da "pitanje nestalih lica mora biti uključeno u taj dijalog u političkoj ravni".
EP podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovođenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da poštuju pravila profesionalnog rada.
Evropski poslanici ocenjuju da promena zakona o Narodnoj banci Srbije potkopava njenu nezavisnost što odudara od nužnog poštovanja Kriterijuma EU iz Kopenhagena o delovanju političke demokratije.
