Srbin gaji englesku travu
Ko još nije čeznutljivo i ljubomorno pogledao u zelene tepihe čuvene engleske trave i poželeo ih u svom dvorištu. Mnogi tvrde da za su takav raskošni travnjak potrebne decenije. U kanadskom Ontariju za zelene okućnice brine se Milan Stanković, jedini Srbin, kako tvrdi za sebe, koji se na severnoameričkom kontinentu bavi engleskom travom.
Seje je na 300 hektara, na svom ranču, desetak kilometara udaljenom od Vindzora, i kao gotov proizvod plasira na tržište. Trista hektara najbolje engleske trave ni za kanadske prilike nije površina za potcenjivanje. Stankovići uspevaju da sve postignu i kupe najmodernije mašine i tehnologiju potrebnu za posao.
- Kupili smo najnoviju mašinu za skidanje trave koja je potpuno kompjuterizovana. Sama seče, mota i slaže. Sin njome upravlja, ali kada sve podesi, postaje višak u kabini - pokazuje Milan mašinu koja košta 300.000 dolara.
Za posao sa engleskom travom kaže da je vrlo unosan, ali i rizičan, zahtevan i traži mnogo veštine, znanja i rada. Trava se skida treću godinu od setve, ali mnogo toga zavisi i od vremenskih uslova. Prošla je godina bila kišovita, ova izrazito sušna.
Zemlja je zlatoStankovićev ranč utemeljio je otac Vaso, vitalni osamdesetsedmogodišnjak, koji je prvih 10 hektara kupio pre pola veka. Kad su, početkom šezdesetih godina prošlog veka stigli u Kanadu, prvi zarađeni dolari nisu išli na banku, već u trgovinu. Vaso je počeo sa kućama, promenio ih je petnestak, a kada je to stalo, okrenu se zemlji. |
- Kad bih birao između dva zla uvek bih se odlučio za sušu, jer imam bazene za navodnjavanje. U kišnim periodima ne možeš da koristiš mašine, a trava brzo raste. Mora da se kosi svaki drugi dan, jer preko noći naraste gotovo centimetar. Ali sve izguramo. Zato kažem Kanađanima da, ako hoće da organizuju neko svetsko prvenstvo, dođu kod Srbina po englesku travu - šali se on.
Jedini mu je problem da zadovolji sve narudžbe. I zato stalno kupuje zemlju čija cena stalno raste.
- Za svih 45 godina koliko sam u Kanadi, uvek sam ulagao samo u zemlju. Hvala bogu, isplatilo se - priznaje Milan, s ponosom pokazujući parcelu od 25 hektara koju je poslednju kupio i platio gotovo pola miliona dolara.
I mašine u velikom hangaru deluju moćno. Desetak traktora, od najmanjih do onih pored kojih se čovek oseća kao patuljak, kosilice, sejačice, usisivači za travu i mnogo toga čiju namenu je laiku teško da odgonetne. A sve je to potrebno da bi do kupaca stigle rolne prvoklasne engleske trave. Milan u šali kaže da sve ima duplo, osim žene.
Kad travu treba sejati ili kositi, prihranjivati, najčešće su u pitanju sati, a ne dani. I zato mašine moraju biti uvek besprekorne, ali i imati rezervu. O kakvom poslu je reč možda se najbolje vidi i po tome da u jednoj sezoni potroši oko 30.000 litara nafte. Takođe, po sezoni pravi oko 200.000 rolni travnatog tepiha, što je oko 300.000 kvadratnih metara.
