Tajna kineskog zmaja
Američki izbori više nisu najgledaniji program na globalnoj pozornici. Tranzicija vlasti u Kini, koja je počela dva dana pošto je Amerika izabrala predsednika, prati se sa podjednakom pažnjom.
Tajnovitošću obavijen decenijski kineski transfer vlasti uvek je izazivao dozu napetosti i iščekivanja, ali sada, kada je Kina druga najveća ekonomija sveta, dolazak novog rukovodstva predstavlja događaj od globalnog značaja. On se, međutim, posebno pomno prati u SAD i Evropi, čije veze sa Kinom, iako po mnogim pitanjima, posebno ekonomskim, deluju po sistemu "spojenih sudova", i dalje, paradoksalno, ostaju obavijene velom niza nepoznanica. Trenutno najaktuelnija odnosi se na ličnost novog lidera Kine, čiji je izbor, kao i pravac kojim će da povede zemlju u sferi "dešifrovanja".
|
"Si Đinping (59) postaje uskoro najmoćniji čovek Kine... Ne znamo šta misli o globalnoj ekonomiji ili globalnom zagrevanju. A i mnogi Kinezi bi pre prepoznali njegovu suprugu, folk-pevačicu", komentarisao je britanski BBC. |
Sudeći po tome što nosi "prinčevski" epitet, budući da potiče iz porodice bivšeg vicepremijera Kine, zaključuje se da bolje razume Zapad. Ali, Si Đinping nikada javno nije izrazio svoje pozicije, pa se na Zapadu osluškuju ocene kineskih eksperata, među kojima Si slovi za šarmantnu osobu, spremnu za reforme. Ali, dozirano.
Sun Ce, sa univerziteta Cingua nagoveštava da su reforme u kineskom društvu neizbežne, ali ističe da to neće biti politika po uzoru na Zapad: "Ne očekujte politiku po zapadnom modelu, mada je moguće da 'pozajmimo' neke političke veštine, na primer da mediji 'nadziru' vladu. Mogli biste da očekujete neku vrstu jednopartijske demokratije, kao što je Rusija pod Putinom, tako nešto je moguće", kaže on za britanski medij.
I drugi kineski stručnjaci se slažu da mlađe generacije najmnogoljudnije zemlje
zahtevaju promene, da su one neizbežne, ali ne takve kakve bi mogle da ugroze Komunističku partiju. Očekuju, zapravo, da Si uvede promene koje bi mu donele narodnu podršku, kao što je tolerantniji Internet, ali ne u stilu demokratije na Zapadu.
U Americi, međutim, veruju da dve vodeće sile, ipak, imaju nešto zajedničko.
"Kinezi su suočeni sa sličnim problemima kao što su naši. Svesni su da su im SAD veoma potrebne. Znaju da imaju interese koji se u nekim aspektima u oštroj suprotnosti sa našim. Ali, oni takođe znaju da, ko god (u Kini) došao na vlast, on mora da bude svestan složenosti odnosa i da je poželjno ne samo da ih održi, već da ih i unapredi", smatra američki stručnjak za Aziju Džeromi Koen.
Vreme od izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine, međutim, otvorilo je dodatne nepoznanice u odnosima vodećih sila, koje komplikuju odnose. Kina je, uz još nekoliko brzo rastućih ekonomija, bila glavni pokretač rasta otkako je planula kriza. Kineski motor, međutim, počinje da usporava pod uticajem kriza u Evropi i SAD.
"Kombinacija zanemarljivog, čak negativnog, rasta u Evropi i značajnog usporavanja u SAD podrila je izvoz rastućih ekonomija. Evropa je najveće kinesko strano tržište. Kina je, s druge strane, glavno tržište za finalne proizvode. Povratni efekat 'zaglavljene' evropske ekonomije stoga se brzo širi Azijom", komentariše Majkl Spens iz Saveta za spoljne poslove.
Za njegovog kolegu Džejmsa Lindzija Kina predstavlja najveći spoljni izazov za američkog predsednika. On uočava da opasnosti dolaze kako od njene snage, toliko i od njenih slabosti. Jaz između bogatih i siromašnih se proširuje. Kina ima najveći broj milionera, ali i 150 miliona ljudi koji žive sa manje od jednim dolarom dnevno.
"Rast u kineskoj ekonomiji se usporio. To povećava mogućnosti za veće socijalne nemire. Peking bi mogao da se nađe u iskušenju da skrene pažnju sa ekonomskih teškoća sprovođenjem nacionalističke politike spolja, posebno na pomorskim granicama sa susedima u severoistočnoj i jugoistočnoj Aziji", smatra Lindzi.
Mnogo pažnje se u SAD posvećuje, stoga, snazi Kine, kako ekonomskoj, tako i vojnoj: "Poslednjih meseci smo iz Pekinga čuli mnogo ratobornije javne tonove. General kineske Narodne oslobodilačke armije je na značajnoj vojnoj konferenciji u Australiji podigao glas protiv američkih snaga u Aziji i nagovestio stvari koje bi mogle da ohrabre rat. Jedino nije jasno koliko ti oštri tonovi iz Pekinga odražavaju sopstvenu tranziciju ovog meseca. Dobijamo novu generaciju kineskih lidera, i otvoreno je pitanje koju vrstu tona će da uspostave. Ali, jasno je da je glavno pitanje kakva će biti američka vojna i ekonomska pozicija u istočnoj Aziji, kako će Kinezi da odgovore, i kako će, najzad, američki saveznici i prijatelji da odgovore na odgovor", zaključuje Lindzi.
