Kako je srušen SSSR (5): Naređeno ubistvo Jeljcina
General Kapurkin dobio je naređenje koje nije smeo da izvrši - da upadne u Beli dom i savlada otpor, koristeći i krajnju silu.
Timovi KGB spremali su se za upad u Beli dom. Ali i otpor je bio dobro organizovan. Oko 80 oklopnih vozila i sedam tenkova stavilo se na raspolaganje Jeljcinu, a u samoj zgradi Belog doma bilo je oko 800 lako naoružanih ljudi. Tu su vojnici Tamanske divizije i padobranci iz Rjazana kojima je na čelu stao njihov komandant general major Aleksandar Lebed. Među njima je bilo oko 300 iskusnih veterana sovjetskog rata u Avganistanu, policajaca koji su čuvali Beli dom, ali i neiskusnih studenata, avanturista koji nisu imali nikakvu referencu osim želje da pomognu.
S druge strane je Krjučkov imao svoje planove. On je naredio general-majoru Viktoru Kapurkinu da sa svojim komandosima upadne u Beli dom i uhapsi Jeljcina i druge naoružane ljude.
Međutim, Kapurkin, inače veteran avganistanskog rata i čovek koji je sa 38 komandosa i 400 padobranaca izveo desant na aerodrom Bagram kod Kabula 23. decembra 1979, dva dana pre kopnene invazije SSSR na tu zemlju. Bio je hrabar i iskustan ratnik, ali ne čovek koji neće razmisliti o naređenju koje dobija. Po prvi put u karijeri Kapurkin je uvijeno odbio naređenje. Tražio je dodatne konsultacije, pa dodatne timove, pa procenu bezbednosti, a sve kako bi otegao napad znajući da kriza neće dugo trajati.
Čekanje na Krimu
Kroz ruski parlament, koji je bio sedište otpora pronela se glasina kako, kad već Jeljcin nije hteo da pođe na Krim sa Krjučkovim, zaverenici idu ka avionima. Odmah se nekoliko scenarija razvilo. Prema jednom, zaverenici su jednostavno krenuli da beže iz zemlje. Prema drugom, oni su zaista krenuli na Krim, ali kako bi oteli Gorbačova i odveli ga u "prijateljsku" zemlju, dok su prema trećem scenariju krenuli put Forosa, ali kako bi Gorbačova ubili i zaista doveli zemlju u vanredno stanje.
Odmah je Jeljcin naredio saradnicima da krenu prema aerodromu i zaustave pučiste ako su krenuli da pobegnu iz zemlje, ali i da pođu s njima na Krim, ako su krenuli kod Gorbačova.
"U tom trenutku nismo znali šta planiraju jer su uzeli dva aviona. Vođe puča letele su u jednom, a drugi je bio prazan. Strahovali smo da bi mogli negde da odvedu Gorbačova", prepričava strahovanja Jevgenij Primakov, dugogodišnji obaveštajac i kasnije Jeljcinom šef diplomatije i premijer.
Povratak u Moskvu
Tupoljev je već rulao po pisti kad je Vadim Bakatin stigao na Vnukovo. Odmah je otrčao do kontrolnog tornja i zatražio da pozovu posadu aviona. "Recite im da odmah zaustave avion, da je ovde Bakatin!"
Zaista, avion je stao, pokretne stepenice primaknute, a Bakatin, Aleksandr Ruckoj, potpredsednik Rusije i bar 20 padobranaca koje je poslao general Lebed, ukrcalo se u avion u kojem su bili pučisti sa sve Krjučkovim i Jazovim, kojima se ovog puta priključio i bivši blizak prijatelj Gorbačova, Anatolij Lukjanov.
"Kad smo stigli u Foros na Krimu i ugledali Gorbačova, videlo se da je radostan, da je ohrabren što su tu njegovi saborci, novinari, prijatelji. Zagrlili smo se čvrsto. A onda se Mihail okrenuo i ugledao pučiste oborena nosa", prepričava Ruckoj.
"S njima nemam šta da razgovaram. S njima će razgovarati sud!" grmeo je predsednik SSSR odmahujući rukom.
Posle kraćeg ubeđivanja, Gorbačov ipak prihvata da razgovara, ali samo s bivšim drugom Lukjanovim.
"Sedi Anatolij" rekao mu je pokazujući mu rukom prema trosedu.
"Zašto ti? Od tebe to nisam očekivao. Znaš, kad su mi doneli spisak s imenima onih koji su pokušali da me svrgnu, stavio sam pored tvog imena znak pitanja. Nisam poverovao odmah. Zašto nisi sazvao Vrhovni Sovjet? Jeljcin je na vanrednu situaciju odmah reagovao sazivanjem ruskog parlamenta!", u dahu je rekao Gorbačov.
Lukjanov nije imao valjan odgovor.
U svoj toj gunguli, Raisa i drugi članovi porodice Gorbačov nisu ni stigli da se čestito spakuju, te su ogrnuli ćebad i krenuli put automobila, a zatim i aviona koji će ih vratiti u Moskvu.
"Krjučkov je takođe ušao u avion. Sedeo je negde napred, bliže izlazu. U repu su bili Gorbačov, Raisa i deca koja su od umora polegala po podu i trenutno zaspala. Seo sam prekoputa Krjučkova i rekao mu da je uhapšen", posvedočio je Ruckoj. Ista sudbina je čekala i ostale zaverenike.
Pijana revolucija
Još od nedeljnog popodneva 18. avgusta Genadij Janajev se silno nalivao alkoholom s premijerom Valentinom Pavlovim i nekolicinom saradnika. U trenutku kad ih je Krjučkov kao vođa državnog udara pozvao na sastanak, Pavlov se samo okrenuo Janajevu i rekao:
"Ti valjda shvataš da smo nas dvojica ovde obični klovnovi".
Ostala je upamćena scena kako se Janajevu tresu ruke dok je odgovarao na pitanja sasvim mlade novinarke o tome da li je svestan da je deo protivustavnog puča. Ne zna se pouzdano da li se Janajev uopšte treznio tokom trodnevnog puča, a o tome svedoči i epizoda njegovog hapšenja u Kremlju.
Na vrata mu je 21. avgusta pokucao Venjamin Jarin, savetnik Mihaila Gorbačova.
"Druže Janajev, Vi razumete zašto sam došao?"
"Razumem, naravno".
"Druže Janajev, uhapšeni ste.
Jarin je kasnije ispričao da se u Janajevljevim očima jasno mogao videti strah.
"Druže Janajev, predsednik (Gorbačov) je uspostavio moć na celoj teritoriji zemlje i Vi ćete ostati ovde sve dok ne budete izvedeni pred sud. Donećemo sve što je potrebno, a Vi ne budite glupi da učinite nešto naopako, recimo da se ubijete, obesite".
Janajev je noć proveo u svom kabinetu, pod stražom. U sedam sati ujutro 22. avgusta stražari su odlučili da ga probude.
"Dugo nismo mogli da ga probudimo. Kad je napokon otvorio oči, nije znao ko sam ja i samo je zbunjeno ležao zgrčen na malom dvosedu. Videlo se da je pio do duboko u noć. Prazne flaše su bile posvuda, a soba je gadno zaudarala".
"Slušajte me, druže - počeo je Janajev kad je malo došao sebi - ja nisam mogao ovde drugačije da postupim. Bilo bi krvoprolića i oni (vođe puča) bi me uhapsili i zatvorili u Lefortovu".
Pugo presudio sebi
U relativno skromnom stanu u Moskvi, ministar unutrašnjih poslova je u zoru 22. avgusta posmatrao zbivanja. On nije išao na Krim, ali je brzo čuo kako se sve završilo, te da je Krjučkov uhapšen. Kako se ujutro nije pojavio na poslu, grupa agenata KGB, poslata inače da ga uhapsi, stigla je do stana. Vrata im je otvorio stariji čovek koji je u šoku pokazivao na dnevnu sobu. Kroz vrata su se videle samo noge Puga. Kad su ušli, zatekli su stravičan prizor. Boris Pugo je očigledno ubio suprugu službenim pištoljem, a zatim pucao sebi u usta, raznevši lice do neprepoznavanja. Ostavio je i poruku u kojoj je rekao da ne može da živi u zemlji koja nije ona za koju se borio.
|
