Kako je srušen SSSR (2): Operaciju vodi KGB
Grupa zaverenika, koji su sebe pre videli kao patriote, sastala se još jednom u zoru 19. avgusta u vili u Podmoskovlju. Prvi sastanak su imali samo dva dana ranije i ceo plan je karakterisala brzopletost. Vilu je koristio KGB, a domaćin sastanka bio je Vladimir Krjučkov, direktor jedne od najmoćnijih tajnih službi sveta.
- Šta imamo ovde drugovi? Da vidimo. Ja mislim da, ukoliko Gorbačov 20. avgusta potpiše ovaj sporazum o redefinisanju države, Sovjetski Savez više neće postojati. Neće izdržati ni dva dana. Moramo brzo da nešto učinimo - rekao je Krjučkov.
Oleg Šenjin, partijski operativac i blizak prijatelj Gorbačova, dobija zadatak da s grupom partijskih funkcionera i generalom Varenjikovom krene put Krima i još jednom pokušaju da ubede predsednika da se predomisli.
- U suštini je trebalo Gorbačovu da objasnim da je bitno da promeni odluku, jer ugovor koji je planirao da potpiše nije u skladu sa Ustavom SSSR.
Kućni pritvor
Avion je poleteo s Vnukova na Krim i nešto više od dva sata kasnije bili su u Forosu. Tamo ih je već čekao konvoj civilnih i vojnih vozila, s upaljenim motorima, spremnih da odmah krenu u Foros. Neki automobili su imali dugačke radio antene za komunikaciju, verovatno jer su zaverenici znali da su telefonske veze iz vile Zarja prekinute.
Drugi su imali upaljena rotaciona svetla, što je signaliziralo tobož hitnost.
- Idemo hitno kod Mihaila Sergejeviča. Stvar je neodložna i zato se nismo najavljivali - objasnio je jedan od zaverenika stražaru na ulazu u šumu na čijem se drugom kraju nalazila rezidencija Zora.
Vojnici su pregledali vozila, legitimacije gostiju, te ih brzo pustili kolonu da prođe dalje. Kad su se zaustavili pred rezidencijom, žurno su izašli iz kola, a general Varenjikov je zatezao uniformu, povremeno pogledajući prema uglancanim cipelama. Sve je bilo na svom mestu. Kako i treba.
- Šta se događa, kako to dolazite nenajavljeni? Nemam šta s vama ovde da razgovaram - poručio je Gorbačov gostima. U tom trenutku njegove telefonske veze su već bile isečene, a njegovim saradnicima je objašnjeno da su de facto u kućnom pritvoru.
Gorbačov je bio u toplom, teškom pletenom džemperu od vune, iako je bio avgust. Bolela su ga leđa. Stara boljka mu se vratila, a zaradio ju je još kao mladić koji se kupao u ledu. Stoga je onako u džemperu usred avgusta izgledao još čudnije. Ka njemu je prvi iskoračio Valerij Boldin, šef osoblja Kremlja i, do tog dana, odani saradnik Gorbačova.
- Druže predsedniče, ovi ljudi hoće s vama da govore o pitanju opstanka ove države.
Hiljade će umirati!
Gorbačov je još jednom prošao pogledom preko lica nezvanih gostiju. Znao je da oni nisu vrh piramide, da misle ono što se spremaju da kažu, ali i da ih je zapravo neko poslao. Pravi mozak je bio u Moskvi. On je tamo čekao ishod misije na Krimu.
- Hajde onda, kad je tako hitno. Uđite - rekao je Gorbačov pokazujući rukom ka malenoj radnoj sobi u kojoj je boravio kad god bi bio na Krimu. Tesna je bila kancelarija, jer su svi emisari ušli. Gorbačov je seo za sto od teškog drveta. Ispred njega su bile dve stolice, ali nisko od gostiju nije želeo da sedne.
- Hajde sedite, pa da razgovaramo - uz osmeh je rekao Gorbačov ipak nevešto prikrivajući gnev koji je u njemu ključao.
Nekoliko trenutaka neprijatne tišine ispunilo je sobu. Neizvesnost prekida general Varenjikov:
Slamka spasa - referendum
Vladimir Krjučkov
Prvi čovek KGB Vladimir Krjučkov razmišljao šta je trebalo reći Gorbačovu u poslednjem pokušaju da se navede na promenu politike:
|
- Druže predsedniče, sporazum koji se spremate da potpišete urušiće čitav sistem.
Gorbačov je imao spreman odgovor:
- Ako taj sporazum ne potpišem, biće krvi na ulicama. Hiljade će umirati!
Najveći deo rasprave sa strane zaverenika vodio je general Varenjikov, Baklanov je pokušavao nešto da kaže tu i tamo, Šenjin je bio vrlo tih. Ali kad je progovorio Boldin, morao sam odmah da ga ućutkam. Rekao sam mu - Umukni! Ti si najobičnija budala! U suštini, zaverenici su došli da mi postave ultimatum. Prva opcija je bila da predam ovlašćenja Janajevu i prihvatim uvođenje vanrednog stanja. Druga je bila da podnesem ostavku - svedočio je posle puča Gorbačov.
On je odbio obe opcije otvoreno rekavši izaslanicima Kjučkova da je to što čine najobičniji državni udar.
- To što vi radite, taj vaš komitet, sve to je protivzakonito i kockanjem koje će nas odvesti u krvavi građanski rat - rekao im je Gorbačov.
Društvo nije bataljon
General Varenjikov se umešao pokušavajući da objasni da će se on postarati da do tog krvavog scenarija ne dođe, ali mu je Gorbačov upao u reč:
- Izvinite druže Varenjikov, ali ne mogu da se setim Vašeg punog imena...
- Valentin Ivanovič, pomogao je general.
- E, pa, Valentine Ivanoviču, društvo nije bataljon koje će po Vašim komandama stati mirno, okrenuti se nalevo i marširati na Vaš znak. Vi mislite da ovime spasavate institucije, a Vi ih zapravo razarate. Recimo da, čak i kad biste mogli da stavite celo društvo pod vojnu komandu, rasporedite garnizone svuda... I šta onda? Šta ćete onda?
Ni slova o "socijalizmu"Svestan da se država urušava sama od sebe, Mihail Gorbačov počeo je gotovo u potpunoj tajnosti da pregovara o tekstu novog sporazuma koji je trebalo da redefiniše Sovjetski savez. Tajnost je bila nužna zbog moćnih neprijatelja kompromisa, ali je ona bila tolika da ni mnogi najbliži saradnici nisu znali kako će konačni tekst izgledati.
|
Sastanak je završen mučno. Bez dogovora. Zaverenici nisu bili ubedljivi. Nisu uplašili Gorbačova. Seli su u svoje limuzine sa smešnim dugačkim antenama i krenuli put Moskve. Ovoga puta s njima je poleteo i prazan predsednički avion.
Gorbačovljevom savetniku Anatoliju Černjajevu, koji je odlučio da od tog trenutka vodi dnevnik, tada je prišao komandant obezbeđenja kompleksa u Forosu, Vjačeslav Generalov.
- Anatolij, nemoj me shvatiti pogrešno. Meni su poverili obezbeđenje i imam naređenje da nikoga ne puštam odavde. Čak i kad bih nekoga hteo da pustim, vojska bi ga uhapsila, jer je tri poluprstena formirano oko objekta. Pogledaj, brodovi su na moru, a zatvoren je i put za Sevastopolj. Garaže s autima su zapečaćene, predsednikov avion je odleteo, a sporazum koji je Mihail Sergejevič hteo da potpiše, neće biti potpisan.
Krjučkov je znao ishod i pre nego su mu saradnici raportirali s Krima.
- Ništa onda. Idemo dalje bez Gorbačova!
