Romni prvi mormon u Beloj kući?

Ako pobedi na izborima, Mit Romni postaće prvi mormon u Beloj kući i najpoznatiji pripadnik te manjinske religije nastale u SAD čiji su vernici nekada progonjeni i na koje se i danas gleda sa podozrenjem.

Mit Romni kao mormon : Molitva za pobedu na izborima?

 

Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, kako glasi zvanični naziv Mormonske crkve, okuplja šest miliona ljudi u SAD, a "sveci" kako vernici sami sebe nazivaju, čine dva odsto stanovništva zemlje. U ostatku sveta živi još osam miliona mormona.

Mormonska crkva poznata je po njenim misionarima i praksi poligamije, koja je ipak ukinuta 1890. godine.

Mormonska vera nastala je 1820, kada je 14-godišnji Džozef Smit objavio da je video Boga i Isusa Hrista koji su mu dali zadatak da vrati crkvu korenima, uz pomoć Mormonove knjige. Progonjeni, mormoni su našli skrovište u Juti - njihova "prestonica" je Solt Lejk Siti - i danas većinom žive na zapadu SAD.

Smita je ubila besna rulja dok je bio u zatvoru, a u isto vreme je bio i kandidat za predsednika države.

Mormoni poštuju stroga pravila: ne konzumiraju alkohol, duvan, čaj i kafu. Imaju konzervativne stavove prema abortusu, homoseksualnom brakum i uzdržavanju od seksualnih odnosa pre braka, a ti stavovi većinom su u skladu sa pozicijama Republikanske stranke, za koju većina i glasa.

Mormoni 10 odsto zarade daju crkvi. Mit Romni, koji je bogati biznismen, izjavio je da će u naredne dve godine svojoj crkvi dati 4,13 miliona dolara. U mladosti je bio mormonski misionar u Francuskoj, što je misija koja se daje mladim pripadnicima te vere.

"Centri za posetioce" otvoreni su za tumačenje mormonske vere javnosti, ali ne i sami hramovi, u koje smeju da uđu samo mormoni. Ta praksa otvorila je put za optužbe za sektaštvo. Mormoni su optuživani i za rasizam, pošto sveštenski poziv nije bio
dostupan crncima do 1978. - boja kože za njih je znak božje kletve prema crkvenim tekstovima.