Najsiromašniji sve potroše na hranu
Tokom poslednje dve decenije troškovi prosečnog domaćinstva, kao što su struja, benzin, kupovina povrća i voća, rasli su dvostruko većom stopom od zvanične inflacije. Neposredno pred objavljivanje zvaničnih podataka o inflaciji u sredu, Njuz limited je analizirao zvanične podatke Australijskog biroa za statistiku i utvrdio kako su cene vode i usluga za upotrebu gradske kanalizacije došle gotovo do tačke ključanja, odnosno da su za poslednjih 10 godina porasle čak 111 odsto!
Gorivo sve skuplje
U proseku, tokom poslednje decenije, prosečna potrošačka korpa poskupela je 31 odsto. Međutim, mnoga domaćinstva priznaju da su osetila da su poskupljenja bila i znatno veća od zvaničnih. Domaćinstvo koje živi isključivo od državne socijalne pomoći osetilo je na svojoj koži koliko je sve poskupelo. Njihova primanja su rasla isključivo u rasponu sa zvaničnom inflacijom, a troškovi života tokom poslednje decenije bili su čak i veći od 38 odsto.
Na kupovinu osnovnih životnih potrepština najviše su izdvajale porodice sa najnižim primanjima. Predmeti za najosnovnije životne potrebe zauzimaju prvih 10 mesta na listi najčešćih poskupljenja.
Cene voća i povrća, kao i drugih osnovnih životnih namirnica, rasle su dvostruko brže od procenta inflacije tokom poslednjih 10 godina.
- Ljudi ne mogu da kontrolišu cenu struje, komunalnih usluga i stanarine, koje inače imaju najveći uticaj na porodice sa srednjim i niskim primanjima, a način njihovih života umnogome zavisi od tih cena - kaže ekonomista Metju Hasan iz Vestpek grupacije. - Naravno, moguće je delimično smanjiti potrošnju struje ili ograničiti potrošnju goriva, ali kupovinu hrane, teško, kaže on.
Ekonomista Hasan ističe kako je porast cene vode i upotrebe kanalizacije prouzrokovan prenosom troškova izgradnje infrastrukture za desalinizaciju morske vode, kojom bi se poboljšalo snabdevanje Melburna i Sidneja vodom, kao i akumulacija za vodosnabdevanje iz jugoistočnog Kvinslenda.
Poskupljenja i pojeftinjenja
Evo i spiska najčešćih poskupljenja tokom poslednje decenije: voda i kanalizacija 111 odsto, struja 103 odsto, srednje obrazovanje 95 odsto, duvan 90 odsto. Na budžete porodica drastično se odrazio i porast cene gasa 86 odsto, medicinskih troškova i bolničkog lečenja 85 odsto, predškolskog i osnovnog obrazovanja 78 odsto, komunalnih troškova 72 odsto, automobilskog goriva 68 odsto, povrća 65 odsto.
Međutim, tokom poslednje decenije bilo je i osetnih pojeftinjenja, a među najvećim su cene elektronske i kompjuterske opreme 80 odsto, sportske opreme 16 odsto, bele tehnike 14 odsto, igračaka 14 odsto, muške obuće 13odsto, posuđa 12 odsto, automobila 12 odsto, odeće 11 odsto, itd.
Benzin urniše porodični budžet
Cena benzina je imala najveće negativne posledice po budžete porodica.
Procene ekonomista su da je zvanična stopa inflacije sa trenutnih 1,2 odsto, tokom septembarskog kvartala, porasla na 1,6 odsto, Međutim svi veruju, da je inflacija dovoljno niska Banka rezervi bi u septembru ponovo snizila zvaničnu kamatnu stopu.
Penzije drže korak
Troškovi zaposlene porodice i starosnih penzionera su rasli brže od zvanične inflacije, odnosno za 36 odsto. Međutim, primanja tih domaćinstava su tokom istog perioda, od 10 godina, porasla za 54 odsto. Rast starosnih penzija je povezan sa rastom plata, a ne sa inflacijom.
