Romni i Obama se utrkivali ko je gori
Posle neuspešnog prvog duela, predsednik SAD Barak Obama uspeo je, ubedljivim i agresivnim nastupom, da zabeleži poene protiv izazivača Mita Romnija u drugoj televizijskoj debati dvojice kandidata za predsedničke izbore.
Bilo da je reč o budžetu i porezu, energiji, imigraciji, Libiji i politici prema Kini, dvojica kandidata su tokom duela svoje argumente iznosila žucno i često su i prekidali jedan drugog.
Ankete objavljene u prvom satu po okončanju duela dale su blagu prednost Obami. Prema mišljenju 46 odsto ispitanika u anketi CNN, aktuelni predsednik je iz debate izašao kao pobednik, dok se za Romnija opredelilo 39 odsto Amerikanaca. Anketa CBS Obami je dala 37 odsto, a Romniju 30 odsto podrške.
Odlučan da povrati prednost posle lošeg nastupa u prvom duelu u Denveru 3. oktobra, Obama je uspeo da zada udarac Romniju aluzijom na "47 odsto" Amerikanaca s mentalitetom "žrtve", što je izraz koji je njegov suparnik upotrebio u snimku objavljenom sredinom septembra, a pod kojim je mislio na siromašnije Amerikance koji zavise od države.
Od samog početka duela, Obama je optužio bivšeg guvernera Masačusetsa da favorizuje bogate. Romni "kaže da ima program od pet tačaka, on nema program od pet tačaka, njegov program ima samo jednu tačku: da obezbedi da najbogatiji mogu da se igraju s različitim propisima", kazao je kandidat demokrata.
Napetost je dodatno porasla kada su dvojica kandidata pokušali da iznesu svoje argumente u oblasti energetske politike. Obama je optužio Romnija da želi da dozvoli naftnim kompanijama da "pišu energetsku politiku" SAD. U tom segmentu razgovora Obama i Romni prekidali su više puta jedan drugog.
Kao jedan od odlučujućih momenata u duelu navodi se pominjanje situacije u Libiji, posle smrti američkog ambasadora u napadu na američki konzulat u Bengaziju 11. septembra.
Romni je pokušao da predstavi Obamu kao slabića u oblasti spoljne politike, tvrdeći da se njegova strategija za Bliski istok "raspada pred našim očima". "Ne možete da pretvorite pitanja nacionalne bezbednosti u politička pitanja", odgovorio je Obama, odbacujući "uvredljive" optužbe da je Bela kuća neadekvatno reagovala na događaje u Libiji.
Odgovarajući na jedno od pitanja, Obama je kao svoje zasluge pomenuo pomoć auto industriji, smanjenje poreza i pronalaženje Osame bin Ladena.
Debata je "podigla moral demokratama, a i republikanci imaju razloga za radovanje, ali su Obami su poeni bili neophodniji", objasnio je Frans presu Džon Pitni, profesor političkih nauka na univerzitetu Klermont Makena.
U izbornom štabu demokrata posle debate vlada smirenost. Prema oceni senatora Čaka Šumera, "šta god da je predsednik izgubio u prvoj debati, ovde je nadoknadio".
Harold Bonila (73), Obamin pristalica koji je debatu pratio na velikom ekranu u Apolo teatru u Njujorku, kaže da je zadovoljan predsednikovim nastupom. "Bio je agresivniji nego u prvom duelu, ali na predsednički način, bez arogancije. Postavio je Romnija na njegovo mesto", kazao je Bonila.
Ipak, u debati nije sve delovalo pohvalno po Obamu, posebno kada ga je Romni podsetio na loš ekonomski bilans zemlje. "Imali smo četiri godine zaredom u kojima je govorio da će smanjiti deficit za polovinu, a umesto toga on je udvostručen. Od državbog duga od 10.000 milijardi dolara stigli smo do državnog duga od 16.000 milijardi dolara", podsetio je Romni.
Nakon što je mesec dana bio u prednosti, Obama je posle prve televizijske debate, 3. oktobra u Denveru, izgubio veći broj poena, a pred duel u Hempstedu ankete su blagu prednost davale kandidatu republikanaca.
Sada se čekaju rezultati drugog duela, a poslednja televizijska debata pred izbore 6. novembra održaće se 22. oktobra na Floridi. Obama i Romni nastaviće danas kampanju u potencijalno odlučujućim državama, Ajovi, Ohaju i Virdžiniji.
