SAD: Demokrate traže "pravog Obamu"
U izbornom štabu Baraka Obame vlada opšta uzbuna zbog procena da je situacija krajnje ozbiljno posle razočaravajućeg učinka u debati sa Mitom Romnijem.
Tim povodom, iz predsednikovog okruženja već stižu i signali o grčevitim nastojanjima da se u završni finiš predizborne kampanje što pre vrati onaj "stari Obama“.
Što će reći, onaj iz drugog polugođa izborne 2008, kad je iznenadio eliminacijom Hilari Klinton za predsedničku nominaciju, da bi potom – isto tako efektno i efikasno – demolirao na izborima republikanskog kandidata, favorizovanog senatora Džona Mekejna, i ušao u istoriju kao prvi Afroamerikanac na čelu SAD.
Istovremeno, postavlja se pitanje kako je, uopšte, došlo do sadašnjeg preokreta? Šta se to sad iznenada dogodilo i promenilo da Baraku Obami – doskorašnjem velikom favoritu predstojećih izbora – posle samo 90 minuta sučeljavanja sa skoro otpisanim Mitom Romnijem počnu sad da pišu političke nekrologe čak i oni koji su pre toga uveliko predviđali još jedan njegov mandat u Beloj kući?
“Preko noći se postavilo ozbiljno pitanje da li je prvi mandat Obama proveo u poznatom mehuru Bele kuće, koji ga je štitio svođenjem na inimum moguće konfrontacije sa skeptičnom javnošću. Njegovim ljudima predstoji sad težak zadatak pronalaženja leka za predsednikovo neubedljivo ponašanje u Denveru, koje je došlo kao posledica tog njegovog oslanjanja na selektivni krug svojih “medijskih obožavalaca”. Umesto da, shodno uobičajenoj praksi, bar jednom nedeljno ulazi u rizik konferencija za štampu sa izveštačima iz Bele kuće”, konstatovano je, tim povodom nacionalni PBS radio. Uz prateće, indikativno podsećanje na takođe minimalan broj Obaminih kontakata, u poslednjih vreme, sa ključnim kongresmenima i senatorima.
U međuvremenu, stižu informacije o inicijativi iz nekoliko demokratskih uporšta širom SAD, upućenoj Kongresu, za hitnim usvajanjem ustavnog amandmanu kojim bi se ubuduće povećao sa dva na tri broj predsedničkih mandata šefa države. Za tako značajnu promenu ovog ustavnog postulata, međutim, predvišena je veoma komplikovana i dugotrajna zakonska procedura, koja bi, eventualno, mogla da se pokrene tek posle božićnjih i novogodišnjih praznika i okupljanja Predstavničkog doma i Senata u novom sazivu.
Kako su objasnili predlagači, u pozadini njihove incijative nalazi se plan da – posle dobijanja zelenog svetla Kongresa – na izborima 2016. kandiduju za predsednika Bila Klintona, koji je tu dužnost uspešno obavljao u dva mandata, posle izbornih pobeda 1992. i 1996. godine. Klinton se, inače (i pored nekih privatnih skandala, koje mu nije oprostila puritanska javnost) smatra jednim od najuspešnih američkih predsednika posle drugog svetskog rata, zahvaljujući ekonomskom preporodu koji je inicirao tokom svoja dva uzastopna mandata (pored ostalog, sa bilansom od 18 miliona novootvorenih radnih mesta, ostavljenih u nasleđe Džordžu Bušu junioru, 2001. godine).
Pored predsednika države, inače, punoletni Amerikanci biraće 6. novembra svih 435 kongresmena iz Predstavničkog doma (mandat dve godine), trećinu od stotinu senatora (šestogodišnji mandat), kao i 13 guvernera iz 50 saveznih država (na pet godina).
