Nemačka pod okupacijom
Hajnc Buškovski, dugogodišnji gradonačelnik ozloglašene berlinske opštine Nojkeln sa najvećim procentom migranata, bio je jedan od prvih koji je javno rekao da je multikulturalni koncept propao, a napisao je knjigu koja sasvim sigurno mnoge u Nemačkoj neće ostaviti ravnodušnim.
Iako se u predgovoru knjige ogradio kako nije mislio na "sve doseljenike, sve muslimane, sve primaoce socijalne pomoći "harc 4" niti na svu stranu omladinu", već sam naslov "Nojkeln je svuda" dovoljno govori. "Bild" je ove nedelje ekskluzivno objavio odlomke koji surovo i bez pardona ilustruju kako izgleda život sa "auslenderima" iz perspektive jednog Nemca.
O stvarnosti u kojoj ti isti stranci umarširaju u supermarket, uzmu robu koju žele i prolaze pored kase ne plativši, a kasirki stavljaju do znanja šta je čeka ako ih prijavi policiji. O trotoarima, po kojima se bahato šetaju petorica jedan pored drugog, a svi ostali moraju da se sklone, o dečjim igralištima, gde starija deca od manjih traže da plate da bi mogli da se ljuljaju ili klackaju, o putnicima koji vozačima autobusa prospu koka-kolu po glavi ako zatraže da mu pokažu kartu. O svim tim sitnicama koje proizvode gorak ukus već tokom čitanja.
PRISTOJNE ŽRTVE
- To svakodnevno nepoštovanje osnovnih normi ponašanja, kao što su ljubaznost i obzir prema drugima, čini da se građani pitaju: 'Gde se nalazim zapravo? Da li je to moj grad, moja država? Zbog toga mnogi kad-tad dođu do zaključka da ne vole strance. Ako oni ne žele da žive sa mnom, onda neću ni ja sa njima', razmišlja sve više Nemaca - zaključio je Buškovski.
Policijski komesar Gertner je ispričao Buškovskom, i to da se u njegovoj višedecenijskoj službi nikada nije desilo da je neki delinkvent migrantskog porekla opljačkao muslimanku sa maramom. Neprijatelji su "mrski Nemci", oni su cilj njihove agresije jer Nemci važe za lake žrtve.
- Mi vaspitavamo decu da budu nenasilna i preziremo nasilje u svakoj formi. Drugi uče svoju decu da budu jaki, hrabri i borbeni. Polazni start nam jednostavno nije isti - zaključuje 64-godišnji gradonačelnik.
DRŽAVA KAO MUZARA
U školama u severnom delu Nojkelna 87 odsto učenika je migrantskog porekla, a ima i odeljenja u kojima nema nijednog Nemca. Pitanje ko se ovde integrira, već odavno se ne postavlja. To su deca koja nikad nisu doživela da otac i majka ujutru rano ustaju i odlaze na posao.
Kada nastavnica kaže kako je važno da se uči i završe škole, ta deca odgovaraju: "Ali, nastavnice, novac dolazi od države!" Kada krenu u školu, skoro 40 odsto dece treće i četvrte generacije doseljenika ne govori uopšte ili vrlo malo nemački jezik, iako su njihovi roditelji ovde rođeni i odrasli. Zašto je to tako, gradonačelnik Nojkelna ima odgovor:
- Govori se jezik iz sela odakle je deda. Mi smo bili i ostajemo Turci, Arapi, Somalijci ili šta već. To je razlika u odnosu na američke doseljenike, koji žele da postanu Amerikanci. Ovi ovde ne žele da postanu Nemci - objašnjava gradonačelnik. - Jedan Turčin u Nemačkoj ne mora da oblači kožne bermude, da pije pivo u kriglama od litra i da jede belu kobasicu da bi pokazao želju da se integriše. Biće sasvim dovoljno da prihvati postulate našeg ustava, da nauči osnove nemačkog jezika kako bi mogao da komunicira sa drugim građanima, da pošalje decu u školu i odnese đubre u kontejner umesto da ga baci s balkona.
Posle objavljivanja odlomaka knjige u "Bildu" Hajnc Buškovski je dobio ogromnu podršku svojih zemljaka i čestitke zbog toga što je imao hrabrosti da kaže ono što im leži na duši. Neki su ga već predložili i za orden zasluga za narod i žale što nije kandidat za kancelara, a jedan čitalac je poručio da svi Nemci treba da kupe ovu knjigu pre nego što iduće godine izađu na savezne izbore.
Nezaposlen, a vozi mercedes- Kada se određene grupe, na primer, azilanti posle više godina naviknu na nemački socijalni sistem, onda ne treba da čudi kad u tom delu dostignu savršenstvo i kad često znaju svoja prava bolje nego zaposleni u džob-centrima. Zvanična primanja u brojnim familijama stranaca često su u ogromnom raskoraku sa modernom tehnikom koju imaju u svojim stanovima ili autima koja voze. Uvek iznova se u Nemačkoj postavlja pitanje kako mladi, nezaposleni "auslenderi" voze kola od 100.000 evra? To nisu sitne prevare, kojima naginju ljudi u teškim situacijama, tako što će zakinuti državu za nekoliko novčanica. Ne, ovde je reč o sistemu - gorko primećuje Buškovski.
Žive kao Nemci- Reč je o zajednicama, koje se u potpunosti drže normi i načela, ali ne ne naših. Nemačke norme važe samo onoliko dugo dok imaju koristi od njih, a onda brzo gube na značaju. Umesto njih stupaju na snagu nacionalni običaji i tradicija, a sve izvan toga se tretira veoma loše. Kada se za neku porodicu kaže "oni žive kao Nemci" - upozorava ovaj socijaldemokrata - znajte da to nije kompliment.
Zatvor bez svinjetine- Koliko se brzo i bespogovorno naše društvo povlači, pokazuje još jedan upečatljiv primer. U zatvorima za maloletne prestupnike u Berlinu zatvorenici više ne dobijaju hranu svinjskog porekla. Razlog je što 70 odsto onih koji borave u ovoj ustanovi ima migrantsko poreklo. Njihova religija ne dozvoljava da jedu svinjetinu. Zamišljam šta bi bilo da je obrnut odnos? Da li bi bio služen lebervurst i bečka šnicla - pita se autor knjige. |
