Dronovi uskoro slobodno lete evropskim nebom
Evropskim i američkim nebom, posebnim koridorima ali i koridorima putničkih aviona, leteće bespilotne letelice, mada nikome nije sasvim jasno šta će biti njihov zadatak, pišu zapadni mediji.
SAD će za bespilotne letelice otvoriti svoje nebo već 2015. godine. To, smatraju eksperti, žele i Evropljani. Cilj žurbe je ogroman profit koncerna koji razrađuju i proizvode bespilotne letelice i koji imaju jake lobije u Evropi i SA-u. U 19 zemalja EU razrađuje se otprilike 400 tipova ovih letelica - veličine od džinovskog "erbasa 320" do patuljaka težine nekoliko grama. Zemalja proizvođača je najmanje 40.
Stručnjaci procenjuju da je obim svetskog tržišta bespilotnih letelica oko šest milijardi dolara godišnje. A do 2018. ova cifra može da "skoči" do 12 milijardi. Ali, šta će raditi snažne bespilotne letelice koje su u stanju da nose i teško naoružanje na nebu mirne Evrope, pitaju se mnogi analitičari. Eksperti ističu da borbenih zadataka za bespilotne letelice u evropskom vazdušnom prostoru nema. Moguće je da će da će kontrolisati kretanja magistralama, nadgeldati dešavanja na gradskim ulicama...
Jasno je da su firme koje proizvode bespilotne letelice zainteresovane da dobiju profit i traže zadatke za popularizaciju svoje produkcije na evropskim tržištima. Dramatična upozorenja pojavila su se u poslednje vreme na stranicama niza novinskih izdanja. Reč je o radnom dokumentu Evropske komisije, objavljenom ovih dana, koji se tiče proširenja sfere primene bespilotnih letelica na nebu iznad teritorije EU.
Suština dokumenta sastoji se u izjednačavanju, počevši od 2016. godine, statusa pilotiranih i bespilotnih letelica - takozvanih "dronova". "Dronovi" će moći da lete ne samo specijalno izdvojenim vazdušnim koridorima koje niko ne zauzima, već i istim trasama kojima lete obični civilni avioni! Pri tome, u dokumentu Evropske komisije navode da je reč o teškim bespilotnim letelicama - težine iznad 150 kilograma.
Dozvola za puštanje teških "dronova" spada u kompetenciju Evropske agencije za bezbednost leta (EASA), sa sedištem u Kelnu. Kako smatraju eksperti, iza inicijative Evropske komisije krije se preplitanje intersa niza snažnih lobi grupa. Evropski mediji podsećaju na sastanak osoba, koje su na razne načine uključene u proizvodnju i primenu bespilotnih letelica, prošle godine u Parizu.
Osim visokih činovnika Evorpske komisije i drugih struktura EU, sastanku su prisustvovali i predstavnici vojske, policije, organa unutašnjih poslova i graničara. Tada je rešeno da se zvanično "dronovi" nazovu milozvučnije - "vazdušni sistemi daljinskog pilotiranja".
