Haker oborio 50 miliona sajtova

Misteriozni haker uspeo je u večernjim satima 10. septembra da sajber napadom bez presedana sruši servere američke kompanije Goudedi i time potpuno onemogući pristup prema čak 52 miliona internet sajtova, među njima i našeg portala Vesti-online! Pod pseudonimom "Anonimus Vlasnik", ovaj haker je na svom Tviter nalogu priznao napad rekavši da će uslediti novi.

 

Reč je o veoma opasnom udaru jer je Goudedi jedan od najvećih svetskih "domaćina-čuvara" imena sajtova i njihovih adresa na svetu. Istina, nije prvi put da se ovakav napad dogodio na Goudedi. Prethodni put je to bilo 2007, a zatim i 2009. godine, ali se ti napadi ni izbliza ne mogu meriti s ovim.

To što je ovaj haker (premda se ne može sa sigurnošću govoriti da je reč o jednom čoveku) srušio na pola sata desetine miliona sajtova, nije najgora stvar, a zbog čega objasnio je on sam na Tviteru.

- Ja nisam protiv Goudedija i mislim da oni to razumeju. Rušim Goudedi zato što želimo da testiramo njihov sistem sajber odbrane od napada i to iz razloga koje sad ne možemo da otkrivamo - napisao je "Anonimus Vlasnik".

Naime, kompanija Goudedi ima jedan od najsofisticiranijih sistema odbrane od ovakvih napada i po svemu sudeći ovaj haker je samo vežbao za nešto mnogo važnije, neki daleko opasniji napad za koji je pitanje samo kada će uslediti i šta će pogoditi, ali ne i da li će se dogoditi.

A koliko je svet ranjiv upravo zahvaljujući informacionim tehnologijama dovoljno svedoče upozorenja američke Obaveštajne zajednice, zatim nedavno formiranog novog roda vojske u Sajberkomandi. Tu su i primeri glolabnih sajber napada, poput navodnih tvrdnji da je armija Kine upala u servere Gugla, čak i američkih predsedničkih kandidata, te tako došla u posed miliona poverljivih podataka.

Konačno i skandal s Vikiliksom izborio je zato što je jako puno dokumenata bilo uskladišteno u elektronskoj formi, te jednom običnom vojniku Bredliju Meningu nije bilo teško da ih nareže da nekoliko diskova.

Mi smo suočeni sa asimetričnim pretnjama, s nekonvencionalnim ratom. Tvrdim da je sajber prostor nešto gde smo najranjiviji. Razmislite samo čime sve upravljaju računari. Tu je kompletan bankarski sistem, globalni, kao i računi svakog od nas. Računari danas upravljaju aviosaobraćajem, nuklearnim elektranama, sistemima prenosa struje, čak i sistemom semafora u svakom gradu. Neverovatno je koliko smo tu ranjivi i uz verski motivisan terorizam i širenje nuklearnog oružja, ovo smatram najvećom globalnom opasnosšću - izjavio je admiral Majkl Mekonel, bivši direktor Državne bezbednsoti Sjedinjenih država.

Računari danas upravljaju aviosaobraćajem, nuklearnim elektranama, sistemima prenosa struje, čak i semaforima: Admiral Majkl Mekonel

Kad je reč o ovom napadu, isprva se spekulisalo da je možda osveta hakera jer je uprava Gopudedija prošle godine podržala kontroverzni zakon protiv piraterije (SOPA) koji ipak američki Kongres nije usvojio, ali je sam napadač demantovao ovu tezu.

Sada stručnjaci moraju da se zapitaju - ako je ovako lako srušen domaćin za više od 50 miliona internet adresa, ko bi mogao biti sledeći i kakve će to posledice imati na svet.

Treba reći da su SAD prva država koja je oformila specijalizovane vojne jedinice za sajber ratove. 

Za sada se hakeri u ulozi terorista pojavljuju samo na filmu, što možda predstavlja vizualizaciju straha sa kojim se suočava današnje društvo. Strah od terorizma u bilo kom obliku postoji i ima svoje realne osnove. Ljudi kažu da su u strahu velike oči, ali je ipak neosnovano da se cela hakerska zajednica zbog nedovoljne informisanosti i straha od nepoznatog obeleži kao subjekat takvog ponašanja.

Upravo to se desilo legendi svetskog haka, Kevinu Mitniku, za koga su kružile priče da bi mogao da aktivira vojne projektile i izazove Treći svetski rat, pa mu je tokom boravka u zatvoru bila uskraćena mogućnost da koristi čak i telefon, jer se smatralo da u njegovim rukama može da posluži za izazivanje neke globalne katastrofe.