Spor Rusije i EU oko Gasproma
Početak službene istrage rada Gasproma, koju je obznalila Evropska komisija, u Moskvi su doživeli kao političku provokaciju. Ruski gigant se sumnjiči da sabotira diversifikaciju transporta gasa i neopravdano poskupljuje "plavo gorivo".
Gasprom se sumnjiči za monopolski položaj na tržištu centralne i istočne Evrope. Ako bi se to zaista "dokazalo", Gasprom bi mogao biti kažnjen sa 10 odsto od vrednosti prodaje, što je više od milijardu dolara.
U "Gaspromu" kažu da poštuju norme međunarodnog prava i zakone zemalja u kojima rade, ali poručuju Evropskoj komisiji da moraju da znaju da ruska kompanija nije pod jurisdikcijom EU i da radi po ruskim zakonima. U "Gaspromu", inače, još nisu dobili zvanično obaveštenje Evropske komisije o istrazi.
Cena gasaGaspromu se zamera što je vezao cenu gasa za cenu nafte. Ruski eksperti podsećaju da je postojeći mehanizam formiranja cena gasa "groningenski sistem", koji je ime dobio po nalazištu u Holandiji, a prodložila ga je upravo Evropa. Rukovodstvo ruskog giganta je poručilo da je spremno za nastavak dijaloga u cilju konstruktivne saradnje. |
"Očekujemo da će se u toku istrage poštovati naša prava i legitimni interesi, koji proističu kako iz prava EU, tako i iz međunarodnog prava", kažu u Gaspromu.
U Biriselu ne žele da pre završetka istrage govore o eventualnim gresima Gasproma, ali ističu da je dobro što su Rusi spremni na saradnju. Inače, istraga o "Gaspromu" će se provesti u osam država članica EU - Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska, Estonija, Litvanija i Letonija. Analiziraće se i žalba Litvanije na visoku cenu gasa. I Ukrajina, koja nije član EU, negodovala je zbog visoke cene ruskog "plavog goriva".
Sadašnja istraga je nastavak prošlogodišnjih provera u ofisima "Gasproma" širom Evrope. Tražili su se dokazi da Gasprom narušava pravila konkurencije.
Provera je bila u ofisu "Gasprom Germanija" koji prodaje "plavo gorivo" u evropskim zemljama, kao i u češkom "Vemeksu", čijih 51 posto akcija pripada "Gaspromu Germanija" i u ofisima starih partnera u Nemačkoj i austrijskom OMV. Ukupno je provereno deset kompanija.
U toku 2011. zemlje centralne i istočne Evrope su uvezle oko 36 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije. Lani je prosečna cena ruskog gasa bila 310 dolara za hiljadu kubika.
Rukovodilac Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov je izjavio da je nekorektno optuživati Rusiju što zapadne zemlje ne žele, ili nemaju para da naprave nove gasovode u Evropi. One samo pričaju o novim gasovodima, ali ih ne grade.
