Nemački naučnici pokrenuli veštački vulkan
Vulkan kod Vorlica u Nemačkoj, najstariji i verovatno jedini veštački vulkan na svetu, posle dva veka ponovo je oživeo. Za to su se pobrinuli naučnici s Brandenburškog tehničkog Univerziteta, a za veštačku vatru, lavu i dim koristili su uglavnom samo pirotehničke materijale koji su postojali i pre 200 godina.
Vulkan je zaostavština vojvode Leopolda III Fridriha Franca, prosvećenog vladara koji je smatrao da je dužan da obrazuje svoje podanike, pa je na svom imanju izgradio imitaciju Vezuva, pošto je znao da većina njih nikada neće imati priliku da ga uživo vide. Vojvoda Leopold III posetio je Vezuv kada je imao 27 godina i kao većina aristokrata tog doba putovao po Evropi.
Izgradnja veštačkog vulkana završena je 1794. godine, ali posle vojvodine smrti niko nije želeo da ga održava pa se postupno urušavao. Kada je 1983. jedna osoba poginula pri odronu kamenja, istočnonemačke vlasti su ga osudile na rušenje. Građevina je ipak je spasena i restaurirana, a u međuvremenu je uvrštna i na Uneskov popis svetske baštine.
Vojvodine arhitekte izgradili su pet spratova visoku unutrašnju prostoriju koju su spolja prekrili kamenjem. Kroz otvor na vrhu tri peći su izbacivale plamen, a jedan "krater" na krovu mogao se napuniti vodom. U ono vreme, crvena voda koja se prelivala preko ivica služila je kao lava, a erupciji bi prethodilo veštačko nevreme s gromovima i munjama. Ispod kamenja, koje je prekrivalo vulkan, svetlele su crvene svetiljke kako bi se postigao još uverljiviji utisak užarene lave. Iz grotla je vatra izbacivala sveže borove iglice koje bi zaiskrile na noćnom nebu.
Prijatelji Leopolda III ovaj spektakl su pratili na bezbednoj udaljenosti iz svojih gondola, jer se vulkan nalazi nasred jezera, a gondole su davale potpuniji utisak Italije. Vrhunac erupcije, barem u današnje vreme, je vodeni slap koji su napravili naučnici tako što ispuštaju veću količinu vode preko jedne pregrade, a njega iz pozadine dramatično osvetljavaju crvene bengalke.
